„Lažna“ netolerancija na laktozu

Ljudi koji izbegavaju upotrebu mleka jer smatraju da njihov organizam ne podnosi dobro mlečni šećer možda ne postupaju ispravno, upozoravaju španski stručnjaci.

Istraživači iz Univerzitetske bolnice Val d'Ebron, u Barseloni ustanovili su da u više od polovine slučajeva koje su proučili, ispitanici nisu bili u pravu u pogledu navodnog netolerisanja laktoze.

Kada bi u laboratorijskim uslovima pili rastvor laktoze, ekvivalentan jednoj šolji mleka, njihov stomak ju je normalno apsorbovao i osetili su manje grčeva, gasova i drugih problema s crevima, nego kad su konzumirali mleko kod kuće.

Sposobnost da se vari laktoza zavisi od crevnog enzima pod nazivom laktaza. Kad tog enzima nema dovoljno, bakterije iz creva se hrane ostatkom mlečnog šećera, izazivajući mnogo gasova tokom tog procesa.

To stanje se naziva malapsorpcijom laktoze, a intolerancija na laktozu daje i teže simptome osim naduosti i gasova poput jakih bolova u stomaku.

Od 353 praćene osobe, koje su prijavile lekarima slabo apsorbovanje laktoze, ispostavilo se da čak 189 u laboratorijskim uslovima sasvim normalno vari mlečni šećer i da ima manje simptoma lošeg varenja nego kod kuće.

Stručnjaci smatraju da neke od ovih osoba u stvari imaju drugi problem - takozvani sindrom nervoznih creva, kod kog se javljaju slični simptomi kao i kod netolerancije laktoze.

Još jedno moguće objašnjenje je da su ispitanici ubeđenje da ne podnose mleko stekli u nekom periodu života kada su ga previše konzumirali, što je dovelo do stomačnih problema.

Komentarišući rezultate ovog istraživanja, nutricionista s američkog Univerziteta Perdju Kerol Buše upozorava da smanjenje konzumiranja mlečnih proizvoda zbog navodne netolerancije laktoze, može da ima negativne posledice na zdravlje - smanjenje koštane mase, viši krvni pritisak i rak debelog creva.

Bušeova savetuje da osobe koje smatraju da su netolerantne na laktozu, probaju da konzumiraju manje količine mleka, na primer četvrt šolje i da provere da li tu količinu dobro podnose.

Potom mogu i da povećaju unos mleka, s tim što nikad ne bi trebalo da popiju više od jedne šolje odjednom.

Takođe, tokom perida smanjenog unosa mlečnih prozvoda trebalo bi povećati unos namirnica bogatih kalcijumom - badem, lešnik, kikiriki, orahe, sveže kajsije, smokve, pomorandže, brokoli, spanać, blitvu, pasulj, zelenu salatu.