Crveni krst u akciji povećanja broja ljudi koji mogu da pruže pravu prvu pomoć

Do sada je realizovano 11 obuka širom Srbije, uglavnom sportskih radnika. „Tokom 2020. i 2021, je dobar broj srčanih zastoja bio na sportskim terenima i to čak i pred kamerama, sećamo se fenomena sa Eriksonom na prvenstvu Evrope u fudbalu u Rusiji, gde mu je spasen život zahvaljujući pravovremenoj reakciji, i evo on je sad na ovom svetskom prvenstvu igrao", rekao je profesor Dragan Radovanović, predsednik Crvenog krsta Srbije.

Dodao je da je tu reč o pravom dobrom primeru reanimacije. Krenulo se od sportskih kolektiva, između ostalog, i zbog slučaja u Beogradu na Adi Ciganliji, kada je mladić preminuo tokom rekreativnog bavljenja fudbalom.

Edukacija za davanje pomoći pri srčanom zastoju obuhvata nekoliko mera.

„To je prvo utvrđivanje da je prestao srčani rad, da je prestalo disanje, izgubljena svest. Kreće se sa masažom srca i uduvavanjem vazduha, i naravno, kreće se sa, ako je tu i ako je potrebno sa upotrebom automatskog defibrilatora", objašnjava prof. Radovanović.

Ističe da te postupke može da savlada i laik i da obuku svako može da usvoji.

U narednom periodu se kreće sa obukama za građane. Prijava je moguća u svim organizacijama Crvenog krsta, gde postoje različite vrste obuke za pružanje prve pomoći.

Profesor Radovanović je takođe rekao da, na osnovu jednog istraživanja, kada se desi situacija u kojoj je nekome neophodna prva pomoć, tek 20 odsto ljudi se odvaži da je i pruži, u slučaju srčanog zastoja.

„Naša ideja je da povećamo taj procenat, a ljudi, ne da neće da ukažu pomoć, nego se boje da nešto ne naškode jer ne znaju mere oživljavanja. Kada nauče mere, sigurno da će se odvažiti da pomognu, jer znaju kako to mogu da urade. Sigurno će taj broj biti veći od 20 odsto, naš cilj je da ih bude bar dve trećine", dodao je predsednik Crvenog krsta Srbije.

Objašnjava da je srčani zastoj stanje koje najčešće izgleda dramatično, uključuje pad, gubitak svesti i prestanak disanja.

„Najvažnije je da se prvo priđe i prodrma osoba bez svesti, da se vidi da stvarno jeste bez svesti, pozove se nekoliko puta da se vidi da li može da se uspostavi komunikacija, oslušne se, na nivou usta i nosa, da li postoji disanje, pogleda se trbuh, da li se pokreće i ima li disajnih pokreta i ako se sve to utvrdi sigurno je da treba početi reanimaciju", zaključuje profesor Radovanović.