Veliki broj dece obolele od respiratornih infekcija pokazuje da plaćamo „imunološki dug“

Gost Jutarnjeg programa, pedijatar dr Georgios Konstantinidis, napominje da je ova godina, u pogledu respiratornih infekcija kod dece, specifična kada se imaju u vidu mere koje smo imali prethodnih godina, zbog kovida i smanjenog broja kontakata među decom.

„Činjenica je zato da ove godine imamo mnogo više i mnogo težih kliničkih slika, pre svega dece obolele od respiratornog sincicijalnog virusa. Mi smo skretali pažnju da će se to neminovno dogoditi, imajući u vidu, kako je to Evropska pedijatrijska asocijacija nazvala, 'imunološki dug' napravljen tokom ove dve i po godine“, naglašava dr Konstantinidis.

Naime, zbog mera koje smo imali zbog kovida 19 nisu se pojavljivale sezonske infekcije koje bi se inače pojavljivale. Tako se pojavio jedan pul dece koja nisu to prebolela i zato su bolnice ovih dana prepune, pre svega mlade odojčadi i novorođenčadi obolelih od respiratornog sincicijalnog virusa.

Kako razlikovati virusnu od bakterijske infekcije

Da li je u pitanju virusna ili bakterijska infekcija ponekad ne može ni lekar sa sigurnošću da utvrdi, dodaje pedijatar. Ono što se može reći je da su virusi pancitotropni, odnosno da napadaju više organa i organskih sistema. Nemaju specifičnost da bolest zahvati samo jedan organ ili organski sistem, tako da se dobijaju nespecifični simptomi.

„Bakterijske infekcije su takođe praćene temperaturom, ali se najčešće lokalizuju na jednom organskom sistemu, ukoliko govorimo o respiratornim infekcijama“, objašnjava pedijatar.

Doktorka Marina Atanasković-Marković, pedijatar alergolog, napominje da je poznato da deca, kao i odrasli, koji pate od alergija imaju češće respiratorne infekcije.

Alergije i virusne infekcije

„To se objašnjava tako što se na sluznici nosa nalazi jedan molekul koji je istovremeno i receptor i za rino viruse, koji najčešće izazivaju respiratorne infekcije, isto tako i za alergije“, dodaje dr Atanasković-Marković.

Da bismo znali da li je u pitanju virusna infekcija ili alergija, najpre se gleda koliko traju simptomi, objašnjava doktorka. Virusne infekcije traju sedam dana, najduže, dok alergijske reakcije traju mnogo duže.

Drugi pokazatelj je temperatura koja će se pojaviti samo ako je u pitanju virusna infekcija. Takođe, sekret iz nosa kod virusnih infekcija može da bude beličast i vodenast, a kod alergije je gušći i lepljiv. Kod alergija se i mnogo češće kija.

Odgovorna upotreba antibiotika

Zloupotreba antibiotika je nešto što značajno otežava, ne samo lečenje, već i prognozu bolesti, imajući u vidu negativne uticaje antibiotika kojima samo ime kaže - anti biotik - znači, nešto protiv života, naglašava dr Konstantinidis.

„U ovom slučaju se radi protiv života bakterija, ali taj antibiotik uništava i naše dobre bakterije, probiotske bakterije koje su u stvari za život i one su nešto što nam je i te kako potrebno", zaključuje pedijatar dr Georgios Konstantinidis.