Bržom i boljom dijagnostikom rak prostate neće više biti najčešći uzročnik smrti muškaraca

Na šestom Adriatik urološkom forumu održanom u Budvi, dve centralne teme su bile karcinom prostate i bubrega. Nažalost, najbitniji zaključak je da je posle duge borbe između karcinoma pluća, karcinoma debelog creva, karcinom prostate zauzeo prvo mesto kao najčešći uzročnik smrtnosti muške populacije obolele od karcinoma uopšte na našoj planeti.

„Kolege iz regiona su razmatrali ono što su najnovije smernice u lečenju karcinoma prostate, mada se tu nije nešto značajno promenilo, mada smo najviše dobili na dijagnostici“, napominje profesor dr Zoran Džamić.

Ono što je unelo najveće promene u smislu što ranijeg otkrivanja raka prostate je značajno uvođenje sofisticiranih rendgenoloških metoda, kao što je multiparametrijska nuklearna magnetna rezonanca i još savršeniji, takozvani, PET sken koji omogućava otkrivanje suspektnih depozita karcinoma prostate kada su vrlo malih dimenzija.

„Brža i bolja dijagnostika nam je omogućila da imamo sve veći broj pacijenata sa početnim karcinomom prostate koji možemo adekvatno da lečimo. Hirurgija je na prvom mestu u lečenju, bilo da se radi o otvorenoj, laporaskopskoj ili robotskoj hirurgiji. A što ranije otkrijemo karcinom prostate, verovatnoća lečenja se sigurno približava apsolutnoj verovatnoći da možete izlečiti pacijenta“, naglašava gost Jutarnjeg programa.

Uznapredovala bolest upućuje samo na palijaciju, a ne na lečenje, već samo saniranje simptoma, a ti pacijenti ne mogu biti izlečeni, dodaje dr Zoran Džamić.

Iskustva iz regiona

„Godine 2019 smo počeli sa robotskom prostektomijama. Do sada smo operisali oko 300 bolesnika. To je zahvat koji je minimalno invanzivan i on se preporučuje jasno za pacijente koji imaju lokaliziranu bolest. Bolesnici nakon ove metode se vrlo brzo oporavljaju, vrlo brzo postaju mobilni, već sledećeg dana ustaju, hodaju, ranije odlaze kući, manja je razina boli. Ranije se vraćaju uobičajenim aktivnostima“, navodi urolog, doc. dr Tvrtko Hudolin, iz Zagreba.

„Starosna granica je verovatno malo snižena. Dominantno su pacijenti oko 62, 65 godina. Ima i mlađih, ali pacijenti koji dolaze mlađi često su sa uznapredovalim karcinomom, pošto su agresijvniji. Najmlađi pacijnet je možda bio 71. godište , koji je onda imao 45 godina starosti“, napominje prof. dr Sotir Stavridis, urolog iz Skoplja.

„Ono što je jako važno da je svuda u svet poboljšana svest za karcinom prostate, zato što su dostupne jako informacije. Znaju da je najčešći karcinom i sami se javljaju bez da imaju tegoba, a imamo i značajne alatake u ranoj fazi, kada je ograničen samo na tkivo prostate“, ističe prof. dr Benjamin Kulovac, urolog iz Sarajeva, jedan od učesnika Adriatik foruma.

Budućnost lečenja raka prostate

Poslednjih godina mnogo toga se promenilo u lečenju raka prostate, navodi profesor Džamić.

„Robotika koja je zapravo kruna laparaskopije koju mi na teritoriji Republike Srbije, prevashodno na Klinici za urologiju UKC-a, radimo sa velikim uspehom i to na dnevnom nivou“, dodaje urolog.

Medikamentozna terapija je takođe izuzetno bitna jer veliki broj pacijenata nije za hirurško lečenje.

Najvažnije je reći da svi oni koji imaju genetsku predispoziciju, odnosno nekoga od muških članova u porodici ko je bolovao od raka prostate, mora već od pete decenije, odnosno posle navršenih 45 godina da kontroliše PSA, koji još uvek predstavlja zlatni standard za detekciju raka prostate, naglašava profesor.

Ostali, koji nemaju genetsku predispoziciju, od 50. godine života, jednom godišnje treba da urade jednostavnu analizu krvi.

Karcinom bubrega

U slučaju raka bubrega dosta se promenilo u pogledu lečenja metastatskog karcinoma bubrežnog parehima. Nedavno je postala dostupna i druga terapijska linija i sada po prvi put imamo i imunoterapiju, napominje dr Zoran Džamić.

„Metastatski karcinom bubrega koji je pre 15 godina, nažalost odnosio ljude vrlo brzo, unutar nekoliko meseci, sada oni godinama imaju dobar kvalitet života uz prvu i drugu liniju, a biće i treća, nadam se“, naglašava profesor.

Karcinom bubrega je osmi do deseti po učestalosti, a simptomatologija je prilično oskudna. Klasična tri simtoma su krv u urinu, bol u predelu obolelog bubrega i tumor koji se može opipati i javlja se samo kod šest do osam odsto pacijenata, što znači da se uglavnom sasvim slučajno otkriva.

„Dobra strana je što ovde naši ljudi vole da idu da im se uradi ultrazvuk i najveći broj pacijenata se otkriva sasvim slučajno ovim pregledima. Naši lekari, od specijalista opšte medicine, pa do drugih specijalnosti, rade vrlo dobro ultrazvuk i otkriva se taj prokleti karcinom bubrega, na vreme“, kaže gost Jutarnjeg programa, prof. dr Zoran Džamić, direktor Klinike za urologiju.