U jeku je sezona cvetanja ambrozije, pacijentima koji su osetljivi na ove alergene se savetuje oprez

Prema podacima Zavoda za hitnu medicinsku pomoć u Beogradu, upravo u noći između subote i nedelje najviše poziva su upućivali pacijenti koji su imali probleme sa disanjem.

Pulmolog dr Sanja Dimić Janjić, pomoćnica direktora Klinike za pulmologiju UKCS, navodi da je ponovo došlo do porasta broja obolelih od novog soja koronavirusa, ali su sada mnogo lakše kliničke slike i podudaraju sa nekim drugim respiratornim oboljenjima, ali i drugim hroničnim infekcijama.

„Alergije imaju slične manifestacije, kao i astma, te u tom kontekstu treba biti veoma oprezan. Ukoliko postoji febrilnost i neki dodatni simptomi koji liče na respiratornu infekciju, najpre se treba javiti u kovid ambulantu. U drugim situacijama, pacijenti treba da se jave svojim izabranim lekarima, koji će da prepoznaju da li se radi o nekoj hroničnoj bolesti i shodno tome da ih upute pulmologu“, napominje dr Dimić.

Trenutno kovid infekcije izaziva naglašenije manifestacije gornjih respiratornih puteva i nešto je manja incidenca pneumonija nego što je bilo sa inicijalnim i kasnijim sojevima koronavirusa. Starija populacija je i dalje najviše ugrožena s obzirom na životnu dob, ali i brojne komorbiditete.

Alergije i astma

Za nastanak astme postoje određeni okidači. Pored genetske predispozicije, atopijske konstitucije, nekih virusa, lekova i nekih drugih oboljenja tu su dominantni iritansi alergeni.

„Kada govorimo o alergenima, razlikujemo alergene spoljašnje i unutrašnje sredine. Pošto najveći deo dana provodimu unutra, tu su najčešći alergeni prašina, životinjska dlaka, bubašvabe, buđ... Kada govorimo o spoljnim alergenima, to su najpre poleni trava, korova i drveća. Svi pacijenti treba da znaju da to počinje još od februara meseca kada kreće cvetanje drveća, jova ili leska, zatim u maju počinju trave, a sada je vreme korova“, objašnjava doktorka.

Trenutno je ambrozija dominantna, a uz nju i kopriva i pelen. Pacijenti koji znaju da su osetljivi na ove alergene trebalo bi da budu posebno oprezni, a već imaju i instrukcije kako treba da se ponašaju u situacijama kada je koncentracija polena najveća, kao i da koriste svoju redovnu terapiju.

„Ne treba izlaziti napolje kada je koncentracija polena najveća, a to je u jutarnjim časovima. U tom periodu bi trebalo izbegavati i često provetravanje prostorija. Posle šetnje se istuširati, oprati garderobu, veš ne sušiti napolju... Postoje brojni načini kako se zaštititi, a i nošenje maske je vrlo korisno“, navodi sagovornica Ane Stamenković.

Važno je pridržavati se preventivnih mera

Živimo u urbanizovanom svetu i sve više smo u kontaktu sa različitim vrstama zagađenja. Takođe, imamo ekspanziju biljaka koje ne pripadaju ovom podneblju. Abrozija se pojavila tek pedesetih godina i nastavila da se širi i vrlo teško ju je suzbiti.

Ne mora svaki alergijski rinitis i atopijska konstitucija značiti da će se razviti astma, ali simptomi su sviranje u grudima, otežano disanje, suv, neproduktivan kašalj, teskoba, nekada čak i gušenje koje treba da nas preusmere na to da ukoliko postoji atopijska konstitucija, svakako se može raditi o astmi, objašnjava dr Jelena Dimić Janjić.

Spirometrija sa bronhodilatacijom je dijagnostička metoda kojom se utvrđuje da li je došlo do nastanka astme. Danas pacijenti imaju mnogo različitih medikamenata na raspolaganju, samo treba da prepoznaju simptome, lekari opšte prakse da prepoznaju simptome i da ih upute pulmologu.

„Pacijenti sa hroničnim opstruktivnim bolestima pluća po nekim studijama, postoje indicije da su skloniji težoj kliničkoj slici kod kovid infekcije. Ni jedni ni drugi nemaju veći stepen predispozicija za zaražavanje kovidom, ali imaju sklonost ka težoj kliničkoj slici. Zato je dobro pridržavati se preventivnih mera, jer za 50 odsto opada procenat pogoršanja hroničnih opstruktivnih bolesti pluća ukoliko se pacijenti pridržavaju svih preventivnih mera“, naglašava doktorka.