Preteranim boravkom na suncu i vrućini ugrožavamo zdravlje, ali i život

U letnjem periodu u Urgentnom centru se prosečno dnevno zbrine 500 pacijenata, ali taj broj je znatno veći tokom zime i proleća.  S obzirom na to da je leto period godine kada više vremena provodimo napolju, najveći broj hitnih lekarskih intervencija se odnosi na traume, bilo u poljoprivredi ili u saobraćaju, naglašava dr Marina Đukić iz Urgentnog centa, gostujući u Dnevniku.

„Naravno, bilo je i pacijenata sa sunčanicom i toplotnim udarom. To su dva entiteta koja su vrlo slična, a nastaju kada se organizam izloži nepovoljnim vremenskim uslovima, u ovom slučaju toplotnom zračenju i sunčevoj toploti“, dodaje doktorka.

Sunčanica se dobija kada je pre svega glava izložena sunčevoj toploti, jer je moždana cirkulacija potpuno izolovana od drugog dela cirkulacije i radi samo u svrhu održavanja rada i funkcije moždanih ćelija.

„Kada je glava preterano izložena sunčevoj toploti dolazi do širenja krvnih sudova i javljaju se tegobe kao što su glavobolja, mučnina, povraćanje, vrtoglavica, poremećaj vida. Ukoliko dođe do pregrevanja hipotalamusa, gde se nalazi termoregulacioni centar, onda dolazi i do poremećaja stanja svesti“, objašnjava dr Đikić.

Kako da razlikujemo sunčanicu od toplotnog udara

Ova dva stanja mogu da se razlikuju s obzirom na to gde se osoba nalazi, jer je toplotni udar izlaganje celog organizma toploti i može da se javi nezavisno od sunca, već i kod ljudi koji, recimo, rade u velikim industrijskim postrojenjima gde je jako visoka temperatura ili kod radnika u pekari.

„U takvim situacijama naš organizam se bori, širi krvne sudove kako bi odao višak toplote. Druga stvar je prekomerno znojenje, ali to na kraju može da nas iscrpi. Zbog toga će se pojaviti tahikardija, odnosno ubrzan rad srca, crvena, vrela i jako suva koža, a nakon toga nastaju tegobe kao i kod sunčanice“, naglašava sagovornica Ivane Božović.

Kako da reagujemo

Najbitnije je da prepoznamo šta nam se dešava i da se sklonimo iz tako nepovoljnih klimatskih uslova. Međutim, prostorija ne bi smela da bude mnogo rashlađenija u odnosu na prostor u kome smo se nalazili. Deset stepeni je maksimum.

Imajući u vidu, kako pokazuju istraživanja, da toplotni udar nastaje kada boravimo duži vremenski period na temperaturi preko 40,5 stepeni, dovoljno je skloniti se u prostor u kome je temperatura između 25 i 30 stepeni.

Prva pomoć kod sunčanice i toplotnog udara

Jedan od simptoma ovih stanja je i pad krvnog pritiska, te dolazi do gubitka svesti i padova koji dovode do dodatnih povreda.

„Takva osoba treba da se postavi na ravnu površinu, da joj se podignu noge i da se isprska vodom ili da joj se stave hladne obloge. Pošto dolazi i do dehidracije, bitno je pojenje čistom običnom vodom“, naglašava doktorka.

Istaživanja pokazuju da 21 do 63 posto bolesnika koji se jave u urgentni centar sa simptomima toplotnog udara, nažalost završi fatalno, što zavisi i od drugih faktora rizika koje svaki organizam nosi sa sobom.

Ko posebno mora da se čuva

Najugroženiji su jako stari i jako mladi. Jako stari zbog slabih bioloških rezervi, a jako mladi, posebno deca do godinu dana, zato što nemaju razvijen termoregulacioni sistem.

Pored toga, ugrožena su deca, osobe sa hroničnim bolestima, kardiovaskularni bolesnici, ljudi sa respiratornim i neurološkim problemima, kao i gojazni.

Treba izbegavati izlazak u najtoplijem delu dana, redovno uzimati propisanu terapiju, ali imati u vidu da pacijenti koji piju beta blokatore i diuretike imaju dodatni faktor rizika da dožive sunčanicu ili toplotni udar.

„Radnici koji rade na otvorenom ne bi smeli u najtoplijem delu dana da borave duže od jednog do dva sata na otovrenom, već da ih ima dovoljno i da se redovno menjaju, jer će u suprotnom sigurno doći do pregrevanja“, naglašava dr Marina Đikić.