Naši bubrezi su pametan organ koji svašta ume i nije dobro ako otkaže

Bolesti bubrega dugo vremena ostaju asimptomatske, naglašava gošća Jutarnjeg programa, dr Tamara Jemcov, nefrolog u KBC Zemun. Zato se preporučuju redovni lekarski pregledi, posebno za one ljude koji spadaju u rizičnu kategoriju, pre svega bolesnici sa povišenim krvnim pritiskom i dijabetičari.

„Ono što može da ukaže na postojanje bubrežnog problema je prisustvo crvenih krvnih zrnaca u mokraći i prisustvo belančevina, kao i povišene vrednosti azotnih materija, uree i kreatinina, kao parametara pokazatelja funkcije bubrega u krvi. Sistematske analize i sistematski pregledi koji su nekada bili mnogo češći kod nas, nedostaju da bi se bolje otkrivale bubrežne bolesti, odnosno na vreme, kako bismo mogli da blagovremeno reagujemo“, naglašava dr Jemcov.

U našoj zemlji su praktično dostupne sve metode koje pomažu bolesnicima čiji bubrezi ne funkcionišu. Obavljaju se hemodijalize, posedujemo savremene membrane koje su dosta važne u tom procesu, kao i svu terapiju koja se daje ovim bolesnicima, napominje gošća Jutarnjeg programa.

„Bubrezi su kompleksni organi i imaju višestruku ulogu u organizmu, a ne samo ulogu za koju većina ljudi zna, što se tiče odstranjivanja štetnih produkata i viška vode. Već bubrezi održavaju jedan balans u našem organizmu, ravnotežu koja se tiče minerala kalcijuma i fosfora i tako utiču na zdrav rast naših kostiju. Takođe, aktivizacijom vitamina D u bubrezima se takođe utiče na rast kostiju, i na produkciju crvenih krvnih zrnaca i na regulaciju krvnog pritiska“, dodaje doktorka.

Statistika iz 2019. pokazuje da se lekaru opšte prakse zbog problema sa bubrezima obratilo 40.300 pacijenata, a 11.000 njih je hospitalizovano. Pored toga, svaka četvrta osoba koja je zbog kovida 19 bila na mehaničkoj ventilaciji razvila je akutnu bubrežnu bolest i bila na dijalizi.

„Bubrezi su bili drugi ciljni organ, nakon pluća tokom kovid pandemije, posebno u sojevima kao što su Vuhan ili delta. Korona je inače dosta poremetila lečenje, ne samo bubrežnih bolesnika. Ljudi su iz straha od zaraze odlagali odlazak lekaru, a i dostupnost lekara je bila prilično smanjena, tako da se te posledice već uočavaju“, dodaje dr Tamara Jemcov.

Transplantacija bubrega, nažalost, nije u dovoljnoj meri zastupljena, odnosno, kako napominje dr Jemcova, nemamo dovoljan broj donora koliko nam je potrebno i koliko bismo želeli, mada je to najbolji način da se omogući normalan život ljudima kojima bubrezi imaju smanjenu funkciju, zaključuje gošća Jutarnjeg programa.