Jahanje kao lek

Svetski eksperti odavno znaju za terapeutsko jahanje i primenjuju ga u lečenju raznih bolesti. Odnedavno timovi stručnjaka u Pančevu i Nišu primenjuju ovakav vid lečenja, a najčešći pacijenti su mališani oboleli od autizma i cerebralne paralize.

Brojne medicinske studije pokazale su da konj kao plemenita životinja može da pomogne čoveku u lečenju 25 različitih vrsta bolesti. Zbog toga u nekim zapadnoevropskim zemljama takozvano terapeutsko jahanje ima tradiciju dugu skoro pola veka.

U Srbiji su taj metod lečenja prvi počeli da primenjuju Pančevci, koji su znanje preneli i kolegama u Nišu.

Prve korake dvanestogodišnja Aleksandra Nikolić, koja boluje od cerebralne paralize, napravila je zahvaljujući svom prijatelju konju Flešu, s kojim se na niškom manježu drži dva puta nedeljno.

Aleksandra kaže da joj terapija mnogo pomaže, da se bolje oseća i da joj najveća želja da prohoda bez ičije pomoći.

Miona Nikolić, Aleksandrina majka, prezadovoljna je jer je njeno dete oslobođeno ogromnog straha i dobilo ogromno sampouzdanje, ojačalo mišiće i mnogo poboljšalo ravnotežu.

Instruktor terapijskog jahanja u Nišu Vladeta Veljović, kaže da ima odličnih razultata, da su svi roditelji zadovoljni i da je posebno srećan što se deca bolje osećaju.

Na Dečjem odeljenju Niške klinike za rehabilitaciju potvrdili su da inetreresovanje za terapijsko jahanje raste. Lekari su takođe spremni da se što pre uključe u program, jer dosad nisu znali da Niš ima takav vid terapije.  

Načelnica Dečjeg odeljenja Klinike za rehabilitaciju u Nišu doktorka Lidija Dimitrijević ipak upozorava  da se terpijsko jahanje mora sprovoditi u saradnji sa lekarima, pogotovo fizijatrima i neurolozima i da ima dece koja imaju indikacije za terpijsko jahanje, ali ipak ne bi smela da budu uklljučena u program.

Prvi susret sa životinjama u terpijske svrhe korisnici Centra za duševne poremećaje imali su pre tri godine. Najbolji rezultati postignuti su kod dece obolele od autizma.

Marina Milanov, direktor centra „Mara", priča da su deca prvo razumela konje i da su konatakt s terpeutom uspostavljala posredstvom konja te tako ispunjavala zahteve terpeuta.

Osim Aleksandre u niškom manježu dva puta nedeljno sa konjima se druži još trinestoro dece.  

broj komentara 2 pošalji komentar
(četvrtak, 04. feb 2010, 15:03) - anonymous [neregistrovani]

Prava stvar za ovaj deo srbije je terapeutsko jahanje

U svim zemljama u okruzenju se sprovodi vid terapeutskog jahanja-HIPOTERAPIJA- koje ima izuzetne rezultate. Ne mogu da shvatim da ljudi iz rukovodecih struktura grada Nisa ne mogu da shvate i da se ukljuce u taj program . Zalosno i neshvatljivo je da gradski oci niti zele niti znaju da naprave u Nisu regionalni centar a u konjickom klubu CEGAR imaju dva instruktora terapeutskog jahanja koji rade sa decom sa posebnim potrebama i to dosta uspesno.
Pomozimo toj deci i njihovim roditeljima u omogucimo im bolji i kvalitetniji zivot.
Nis kao jedan od regionalnih centara ima kapacitete koji su apsolutno neiskorisceni , a to je apsolutno ne pojmljivo na pocetu 21 veka,
Krajnje je vreme da se oslobodimo palanackih nasledja i prikljucimo se novim tendencijama u lecenju i osposobljavanju osoba sa posebnim potrebama.
OTVORITE OCI HENDIKEP JE SVUDA OKO VAS,PRESTANITE SA PRICOM I KRENITE SA RADOM!!!

(sreda, 03. feb 2010, 22:56) - anonymous [neregistrovani]

jahanje kao lek

posto i moje dete ima blazi oblik cer.paralize,veoma me zanima ta terapija,molila bi vas za broj tel. iz nisa gde se terapija sprovodi,unapred zahvalna majka

div id="adoceanrsvdcfhklggd">