Kako da prevaziđemo fenomen „na vrh mi je jezika“, nekoliko „caka“ za dobro pamćenje

Nedavno ja na Krku pronađena žena koja nije mogla da se seti svoga identiteta, a bila je bez dokumenata. Iako smo pre nekoliko dana saznali da se radi o slovačkoj državljanki, taj događaj nas je naveo da razmišljamo o poremećajima pamćenja.

Prof. dr Elka Stefanova, neurolog Kliničkog centra Srbije, rekla je gostujući u Jutarnjem programu da postoje različite vrste pamćenja.

„Epizodičko pamćenje, koje je najosetljivije, to je kada pamtimo kada, gde i šta se dogodilo. Znači, kada pamtimo činjenice o nekim događajima ili nekim informacijama. Imamo i semantičko pamćenje koje smo stekli tokom obrazovanja i odrastanja.  Kada učimo u kategorijama, u pojmovima, to se zove semantika. Tu su uskladištene sve naše informacije po nekim kategorijama. Na primer, kategorija živih bića, kategorija voća, povrća, kategorija gradova, reka... I mi smo tu zaboravili kada smo i gde šta naučili“, objašnjava dr Stefanova.

Takođe, dodaje, postoji i proceduralno pamćenje koje je veoma otporno na oštećenja, jer je automatsko – kako voziti auto, kako skijati, plivati, kako voziti bicikl. I to učenje je implicitno i nemamo svest o učenju, već nešto vežbamo i naučimo.

Imamo i takozvano pamćenje u okviru radne memorije. Kada ponovimo broj telefona ili nečiji JMBG. U okviru tog pamćenja uvek je 7 ± 2 nekih informacija koje možemo da sačuvamo u radnoj memoriji. Radna memorija nam omogućava da baratamo i obrađujemo informacije.

Poremećaji pamćenja

Prema rečima gošće Jutarnjeg programa, različiti su uzroci poremećaja pamćenja, najčešće su to neurodegenerativni poremećaji, kao što je pojava Alchajmerove bolesti kod koje strada epizodičko pamćenje.

„Nikada nemate primer, kao što je bilo sa ovom gospođom iz Slovačke, da je izgubljeno autobiografsko pamćenje u okviru nekog organskog neurološkog oboljenja. To može da bude neki funkcionalni poremećaj ili nešto izazvano psihološkim efektima što je najčešće tema u lošim holivudskim filmovima“, navodi doktorka i dodaje da akutni poremećaj pamćenja može da bude vezan za fenomen takozvane tranzitorne globalne amnezije, pri kome se ne gubi autobiografsko pamćenje, što se dogodilo pomenutoj gospođi. 

Autobiografsko pamćenje je pamćenje podataka kada smo rođeni, gde smo rođeni i ostale elementarne biografske informacije. Čak i u Alchajmerovoj bolesti ljudi do kraja života znaju datum svog rođenja. Tako da poremećaji pamćenja gotovo nikada ne idu po principu sve ili ništa. 

Privi znak za zabrinutost

Profesorka Stefanova kaže da je trenutak za zabrinutost ukoliko imamo poremećaj epizodičkog pamćenja i ne pomaže nam nikakvo podsećanje, izgubili smo događaj ili informaciju u potpunosti.

„Sa starenjem mogu da se izgube neki delovi sećanja. Na primer, neki događaj od pre tri meseca ili tri godine, kada se sakupite sa osobama koje su prisustvovale istom događaju, svako ima neke delove koje je zapamtio, a neke ne. To nije tako strašno. Sve to zavisi od pažnje i da li ste bili dobro fokusirani, da li ste dobro povezivali i da li vam je to bilo važno“, dodaje doktorka.

Kaže da poremećaj pamćenja nema mnogo veze sa genetikom, jedva dva do pet odsto.

Razvoj Alchajmerove bolesti nije moguće sprečiti

„Ne možemo da sprečimo Alchajmerovu bolest, ali možemo da sprečimo sniženje sposobnosti učenja tako što ćemo na neki način da povezujemo vizuelne i verbalne informacije. Na primer, dok vas gledam, razmišljam o tome koja vam je boja haljine, očiju, da li nosite naočare, kakva vam je frizura i vaše ime i funkciju koju ovde obavljate. I onda nekako povezujemo“, napominje doktorka i savetuje da uvek budemo svesni trenutka i šta se dešava i o čemu se govori.

Kada nečega ne možemo da se setimo, doktorka predlaže da u tim trenucima napravimo na neki način takozvani fenomen pretraživanja. Jer tu nije problem u pamćenju, već u sporom pretraživanju informacija. Potrebno nam je vreme i potrebno je da imamo neku asocijaciju i pokušamo nekim ključnim momentima koje mogu da povežu ličnost čijeg imena ne možemo da se setimo. 

„Zato kažem da je jako važno kada ste prisutni nekom događaju ili se upoznajete sa nekim, da povezujete stvari. To je neki najbolji način da se prisetimo informacija vezanih za javne ličnosti. To se svima nama dešava i to je fenomen 'na vrhu jezika'“, navodi neurološkinja profesorka Elka Stefanova, na kraju gostovanja u Jutarnjem programu.