Polen ambrozije ima preko 50 jedinjenja koja deluju kao alergeni

Zahvaljujući samoj biologiji biljaka dolazi period godine kada one imaju jedan opadajući trend, a i kiša će svakako uticati na to da oni koji pate od polenske alergije na ambroziju mirnije spavaju narednih dana, naglašava gošća Jutarnjeg programa, Mirjana Mitrović iz Agencije za zaštitu životne sredine. Očekuje se da do kraja septembra vrednosti budu ispod graničnih.

„Ovo leto je bilo specifično zbog ekstremno visokih temperatura tokom jula i avgusta i nije došlo do cvetanja ove invazivne korovske biljke, jer je ona aktivirala odbrambene mehanizme da se ne isuši, što je pogodovalo većini pacijenata. Onog trenutka kada su pale temperature, ambrozija je krenula invazivno da cveta i odjednom su koncentracije polena po metru kubnom vazduha porasle od 16 do 20 puta“, ističe Mitrovićeva.

Koncentracija polena se meri na posebnim stanicama na 28 mernih mesta na teritoriji Srbije. Rezultati pokazuju da su vrednosti najveća u ranim jutarnjim i prepodnevnim satima i zato se savetuje svima koji imaju problem da ne provetravaju prostorije i ako mogu da ne izlaze u prirodu, već tek tokom popodneva kada vlažnost vazduha malo obori te koncentracije polena i ostalih zagađivača, savetuje sagovornica Bojane Marković.

„Takođe, merenje pokazuje i da su vrednosti polena ovog invazivnog korova niže na višim nadmorskim visinama, iznad 500, 600, 700 metara. Na jugu Srbije su vrednosti niže što pokazuje da se ambrozija nije proširila na ove oblasti, ali posle žetve pšenice, Vojvodina predstavlja crvenu zonu, jer se na stotine hektara tog neobrađenog strnjišta adaptirao ovaj korov i to su ogromni izvor ambrozije, koja se raširila i na centralni deo Srbije, tako da Valjevo, recimo, poslednjih godina beleži više vrednosti nego pojedini gradovi u Vojvodini“, naglašava gošća iz Agencije za zaštitu životne sredine.

Zato je neophodno još sada napraviti ozbiljan plan za narednu godinu za čitavu teritoriju Srbije da se ovaj invazivni korov suzbija duži niz godina, da se drži pod kontrolom kako ne bi osvojio sve delove naše zemlje, smatra Mitrovićeva.

Rezultati se ne mogu očekivati u kratkom roku. Jer, recimo, ako u Beogradu uspemo da uništimo i poslednju biljku, to neće imati značaja ukoliko to ne učinimo i u Obrenovcu, Mladenovcu, Lazarevcu i celokupnom pojasu oko grada ili pored reka, jer vetar raznosi polen na preko 100 kilometara od mesta izvora.

„Nažalost, mi se obično setimo kada biljka krene da cveta, ali to tada ne treba raditi jer je to kontraproduktivna mera kojom se dodatno uzbunjuje biljka i potpomaže raspršivanje polena“, naglašava Mirjana Mitrović iz Agencije za zaštitu životne sredine.