Srčana slabost je uzrokovana svim drugim kardiovaskularnim bolestima i zahteva doživotno lečenje

Poslednjih godinu dana smo, s pravaom, svi opsednuti koronavirusom, ali ne smemo zaboraviti da kardiovaskularne bolesti i srčana slabost još uvek ubijaju mnogo više ljudi nego kovid-19, napominje akademik Petar Seferović, kardiolog i predsednik Evropskog udruženja za srčanu insuficijenciju.

„Mi smo postali žrtve sopstvenog uspeha. Vrlo uspešno lečimo infarkt srca. Vrlo uspešno lečimo arterijsku hipertenziju. Imamo odlične lekove i produžavamo život tih bolesnika, ali omogućavajući da oni žive duže, srce dolazi u fazu da oboli i da oslabi te da se pojavi srčana slabost“, naglašava akademik Seferović.

Upravo ti pokazatelji su omogućili kardiolozima da shvate da je faktor za srčano oboljenje, generalno faktor rizika i za srčanu slabost. Srčana slabost je predvidiva, izlečiva i danas postoje dobri lekovi.

Simptomi i dijagnoza

Problem kod srčane slabosti je i to što su njeni simptomi opšti – malaksalost, gušenje, nešto što može da se pripiše umoru i znak je mnogih drugih bolesti, te zbog toga bolesnici najčešće zanemaruju svoju bolest. Rešenje je da se jave lekaru koji će nedvosmisleno da isključi druge bolesti i postavi dijagnozu.

Dijagnoza se postavlja kliničkim pregledom, razgovorom, uobičajenim kardiološkim pregledom, a posebno je pouzdana ultrazvučna dijagnostika.

Savremeni način života koji povećava verovatnoću da ljudi vrlo rano dobijaju povišen krvni pritisak, povišen šećer u krvi, povišen holesterol, nedostatak kretanja, pušenje i potpuno zanemarivanje sopstvenog zdravlja predstavlja, suštinski ono što omogućava srčanoj slabosti da se pojavi, napominje doktor.

„Faktori rizika treba da budu prepoznati i bolesnik treba na vreme da zaustavi taj začarani krug koji ga vodi do slabljenja srca. Naročito je važno da se ima u vidu da neki bolesnici imaju veću šansu da obole od srčane slabosti i to je nešto što predstavlja opomenu lekarima da takve bolesnike što pre intenzivno leče, kako lekovima, tako i higijensko dijetetskim režimom“, naglašava dr Seferović.

Nova terapija produžava život i do osam godina

Ovih dana je na Kongresu kardiologa bilo reči i o inovativnim terapijama za lečenje srčane slabosti. Lekari znaju mnogo o srčanoj slabosti, a kardiolozi iz Srbije su u tom pogledu među najistaknutijima u Evropi, napominje gost Jutarnjeg programa.

Na poslednjem Kongresu kardiologa su sabrane sve informacije o poslednjim dometima u lečenju srčane slabosti. Novi terapijski principi se primenjuju i u našoj zemlji.

„Novi lekovi produžavaju život bolesnika, smanjuju tegobe i omogućavaju da se srce oporavi. Ovi lekovi pružaju jednu potpuno novu perspektivu u lečenju srčane slabosti“, napominje profesor Seferović.

Takođe, postoje novi lekovi koji su se pojavili iz jednog potpuno neočekivanog dela medicine, a to su lekovi protiv šećerne bolesti koji su izuzetno efikasni i u lečenju srčane slabosti. Novi lekovi su dostupni u Srbiji, mogu da se kupe, a Udruženje za srčanu slabost Srbije će preduzeti mere da Republički fond zdravstvenog osiguranja ove lekove stavi na pozitivnu listu.

Koronavirus i bolesti srca

U intenzivnim negama obolelih od kovida-19 trećina bolesnika nema simptome bolesti pluća, već su bolesnici sa kardiovaskularnim manifestacijama, pre svega sa siptomima zapaljenja srčanog mišića, srčane slabosti, ali i posledica koje izaziva tromboza krvnih sudova sa oštećenjem organa kao što su srce, mozak i bubrezi.

„Važno je da razumemo da je potpuno redefinisan pojam koronavirusa. Respiratorna komponenta je i dalje veoma važna i dominantna, ipak veliki broj bolesnika dobija trombotične komplikacije i to je ono što objašnjava nekoliko slučajeva koji su se zbili u poslednjih nekoliko dana, kada su mladi ljudi, pa čak i trudnice, izgubili život zbog koronavirusa“, naglašava akademik Seferović.

Danas se apsolutno zna da je srčani mišić podložan zapaljenju od koronavirusa. Ovaj problem se javlja kod sedam do 15 odsto bolesnika.

„Celokupna priča je priča sistemskog oboljenja. To više nije samo respiratorna priča, već priča koja nam govori da bolesnik kada oboli, oboleva u globalu i to je objašnjenje zašto ovi bolesnici mesecima posle sanirane bolesti ne mogu da povrate svoju normalnu fizičku aktivnost, profesionalnu aktivnost ili aktivnost u svojoj porodici“, naglašava gost Jutarnjeg programa.

Kod bolesnika kod kojih se zna da imaju neko prethodno oboljenje, unapred se zna da mogu imati teže posledice ukoliko obole od kovida-19. Međutim, trobotični potencijal koronavirusa je takav da ove komplikacije pogađaju potpuno zdrave ljude.

Da li koronavirus trajno oštećuje srce?

Tegobe bolesnika koji su oboleli od kovida-19 mogu biti velike, a da objektivni pokazatelji snage srčanog mišića i njegove funkcije punjenja pokazuju da je sve u redu. Ova situacija je i odranije poznata kod bolesnika koji su imali grip.

Kovid-19 je, naglašava kardiolog, opšta infekcija koja organizam dovodi u stanje smanjene mogućnosti za obavljanje fizičke aktivnosti, smanjenog mentalnog kapaciteta, i što je posebno važno, izlaže ga opasnosti od ponovne infekcije.

„To ne smemo zaboraviti. Ponovna infekcija koronavirusom postoji. Ona za sada nije česta, a kako će biti u budućnosti, preostaje nam da vidimo. Zato je jedini način da se od toga zaštitimo vakcinacija, vakcinacija i vakcinacija“, naglašava akademik Petar Seferović na kraju gostovanja u Jutarnjem programu.