Vakcina, testovi o trošku države i preventiva – recept za uspešnu borbu protiv raka grlića materice

Postoji više od 80 tipova humanog papiloma virusa. Ne izazivaju svi kancer.

„Humani papiloma virus spada u jednu od nejčešćih seksualno prenosivih bolesti, pored hlamidije. Oko 40 tipova izaziva genitalne probleme i imaju različit maligni potencijal. Prisustvo virusa ne mora da znači da će on nužno izazvati karcinom“, rekla je, gostujući u Jutarnjem programu, dr Ivana Đurđević Starović, ginekolog. 

Doktor Igor Jeremić, ginekolog, dodaje da se ovaj virus, osim seksualnim putem, prenosi i s majke na dete u toku porođaja, a ne preko veša i bazena, i da je dovoljan samo jedan nezaštićeni seksualni odnos da bi se virus preneo.

„Mlade devojke rano stupaju u seksualne odnose, obično su to nezaštićeni odnosi, a mislim na devojke od 16 i 17 godina. Prvi kontakt sa humanim papiloma virusom kod takvih devojaka je mnogo ozbiljniji nego kod starijih žena, zato što se taj virus mnogo brže inkorporira u ćelije domaćina kod takvih devojaka, i vrlo brzo i izazove promene na grliću materice“, kaže dr Jeremić.

„Veliki problem kod tih devojaka je što se one neće javiti sigurno, sa 16, 17 i 18 godina ginekologu dok ne primete neke promene. Ono što se prvo primećuje su genitalne bradavice – kondilomi, međutim, u 80 posto slučajeva, mi imamo mešanu HPV infekciju – nisko, srednje i visokorizični tipovi, tako da u 80 odsto slučajeva, pored pojave kondiloma, kod tako mladih devojaka, imamo i promene na grliću materice“, objasnio je dr Jeremić.

Pacijentkinje od 14 godina 

Doktorka Đurđević Starović je rekla da je njena najmlađa pacijentkinja imala 14 godina. Napomenula je da je po zakonu zabranjeno imati seksualne odnose sa osobama mlađim od 14 godina, pa je tada, pošto je u pitanju krivično delo, lekar dužan da prijavi takve slučajeve.

Dodaje da lekari rade na tome da se kod mladih devojaka podigne svest o rizicima, ali uz opasku da nažalost nema rezultata. Smatra da su tematska predavanja potrebna i u srednjim ali i u osnovnim školama.

„Dovoljno je šest meseci od prvog kontakta sa HPV virusom, da se formira predkanceroza, za godinu dana, čak i karcinom grlića materice", dodao je dr Jeremić.

Prevencija je najvažnija, upozorava dr Đurđević Starović. I to najpre primarna, koja podrazumeva rad na podizanju svesti o rizicima, i sekundarna, kada se ranim pregledom problem sa infekcijom otkrije na vreme i uspešnije leči.

Upućuje na redovne preglede, a ne na odlazak kod lekara kada krenu tegobe.

Dr Jeremić dodaje da je potrebno raditi i sa ginekolozima. Napominje da i kada Papanikolau test, koji se koristi kao svojevrsni pokazatelj stanja pacijentkinje, pokaže dobar rezultat, stanje valja dodatno proveriti kolposkopskim pregledom i tipizacijom virusa.

Kaže i da je rad na jačanju imuniteta važan, ali da je važnije pravovremeno reagovanje lekara.

„Mi smo ti koji moramo da vreme da dijagnostikujemo tu promenu i na pravi način da im pristupimo. Propagiram da ono što ne valja treba odmah ukloniti. Zato i postoje nove metode koje su apsolutno bezbedne", kaže dr Jeremić.

Ginekološki pregled može biti neprijatan, ali nije bolan 

Pregled kod ginekologa, koji je od velike važnosti za ranu dijagnostiku, neretko ume da uplaši žene i devojke, koji ga onda, pod tim izgovorom izbegavaju.

„Ginekološki pregled sam po sebi nije bolan. Neprijatan sam ginekološki položaj jeste neprijatan u psihičkom smislu za ženu, i može da bude određen nivo neprijatnosti prilikom samog pregleda. Uzimanje uzorka za Papa test izaziva određenu dozu neprijatnosti, ne mogu da kažem bola, ali neki nespecifični osećaj, jer vi morate skinuti ćelije iz unutrašnjosti kanala grlića i sa površine grlića da bi imali kvalitetan razmaz. To ne boli, traje 30 sekundi i bićete mirni šest meseci do godinu dana“, rekla je dr Đurđević Starović.

Ističe još jednu vrstu problema koji se odnosi na test tipizacije. Po našem zakonu, posle 15. godine, moguć je samostalni odlazak kod lekara.

Ako se utvrdi da devojka od 15 godina treba da uradi HPV tipizaciju, javlja se problem finansiranja, jer košta 15.000 dinara. Dodaje da u tom slučaju devojčica može da o tome ne obavesti roditelje, što otežava finansiranje testa. Doktorka kaže da se HPV tipizacija ne radi o trošku Fonda.

I dr Jeremić se slaže da bi i u Srbiji trebalo uvesti finansiranje skrininga iz Fonda.

Kada je reč o tretiranju stanja koje izaziva HPV, dr Jeremić se poziva na nove tehnike koje se primenjuju.

„Imate novu radiotalasnu tehniku. Dva minuta u lokalu, potpuno se ukloni promena. Za dva meseca mi dolazi devojka i njen grlić je u potpunosti revitalizovan. Bez suženja, bez skraćenja cervikalnog kanala, bez obzira na to da li ima 15 godina ili je žena od 35 godina, tu nema štete, nikakve", objasnio je dr Jeremić.

Aktuelizovanje lečenja 

Govoreći o vakcinaciji protiv HPV-a, dr Đurđević Starović naglašava da je ona kao prevencija apsolutno značajna, ali da „kod nas još nije ušla u obavezan program vakcinacije“.

„Mislim da lekari ne promovišu dovoljno vakcinaciju, apsolutno smatram da je potrebna, i da bi na taj način smanjili rizik od nastanka karcinoma grlića. Početi na vreme, dok devojčica nije stupila u seksualne odnose, od devete do 12. godine, da li dvovalentnom ili četvorovalentnom vakcinom", kaže dr Đurđević Starović.

Doktor Jeremić dodaje da protokol dijagnoze i lečenja mora da bude u skladu sa sadašnjim vremenom, jer, kako kaže, „nije HPV ono što je bilo kao nekada“, naglašavajući da Papa test ne mora da bude jasan pokazatelj promena i zagovarajući pristup ranog uklanjanja promena, čim se utvrdi njihovo prisustvo.