Da li je vitamin De-3 magični lek u borbi protiv kovida-19

Vitamin De-3 igra važnu ulogu u našem telu, saglasni su naučnici. Odličan je imunostimulator, ali i imunomodulator, što znači da se može koristiti i kod autoimunih oboljenja.

Ipak, dr Hibnijeta Apuk kaže da treba biti oprezan sa tvrdnjama da vitamin De-3 može da pomogne kod kovida-19.

„Zna se da  De-vitamin ima veliki spektar delovanja i pomaže preko jačanja imunog odgovora organizma. Jako je malo podataka u literaturi jer treba da prođe neko vreme da bi se pouzdano moglo tvrditi da može da pomogne kod kovida“, istakla je dr Apuk.

Vitamin De-3 se ne može mnogo uneti hranom. On je veoma važna i nužna supstanca za funkcionisanje organizma. Laboratorijskim analizama može se utvrditi nedostatak ovog vitamina.

Organizam ga ne stvara sam, ali ga može sintetisati izlaganjem veće površine tela sunčevim zracima. 

„Najbolji izvor De-vitamina su masne ribe tipa lososa, tune, skuše, u manjoj koncentraciji to su goveđa džigerica, žumance i sir“, navodi dr Apuk.

Prema njenim rečima, postoje kategorije koje su ugrožene manjkom De-vitamina – novorođenčad, koja uopšte nemaju ovog vitamina, pa im se do kraja prve godine svakodnevno daje 400 IJ (internacionalnih jedinica), zatim trudnice i dojilje zato što se metabolizam ovog vitamina menja u trudnoći, a potrebe za njim su velike.

Ugrožena kategorija su i stariji ljudi. Kod osoba preko 50 godina ne postoji tako dobra sinteza ovog vitamina u organizmu pod dejstvom sunca, koža je tanja i drugačije građe. Uz to stariji ljudi duže borave u zatvorenom prostoru.

„Kada su doze u pitanju, nema protokola koji će obavezivati da je nešto idealno. Dugo se smatralo i smatra se i dalje da je 400 IJ dovoljna doza ne samo za decu, nego i za odrasle“, objašnjava dr Apuk dodajući da klinika Mejo zastupa uzimanje većih količina, te da je preporuka da to bude između 1.000 i 2.000 IJ dnevno. 

U literaturi nema podataka, kaže dr Apuk, da je predoziranje De-vitaminom značajno: „Ljudi koji rade na otvorenom, poput sezonskih radnika, ribara, dnevno sintetišu oko 10.000 IJ pa nemaju predoziranja. Kod male dece se može napraviti predoziranje, obično praćeno mučninom, povraćanjem, prolivom, što nije teška klinička slika.“

Ovaj vitamin, to jest suplement, može se uzimati jednom nedeljno kad se uzima zbirna doza jer se odlaže u masnim tkivima ili svakodnevno. 

Budući da ugao pod kojim padaju sunčevi zraci utiče na isokorišćenost pri sintezi, čak i kada ima sunca u našim krajevima, možemo imati manjak De-vitamina.

„Greška je što ljudi misle da je dovoljno šetati u kratkim rukavima kada je sunčano. Nema tu sinteze De-vitamina. Mora biti više od četvrtine kože izloženo suncu nepokriveno i nezaštićeno kremama“, poručila je dr Apuk.