Šta ubija bakterije na odeći – deterdžent ili vruća voda

Sve češće veš peremo na nižim temperaturama, što zbog ekonomičnosti, što iz straha da ćemo osetljive komade uništiti na visokim temperaturama, ali stručnjaci tvrde da bi trebalo prestati sa tom praksom.

Sve više odeće koju nosimo na etiketi ima oznaku da je pranje dozvoljeno na temperaturama do 30 stepeni. Međutim, stručnjaci upozoravaju da bi ako veš peremo na temperaturama nižima od 60 stepeni to moglo biti opasno po naše zdravlje.

Opasne bakterije, kao što je ešerihija koli na primer, lako se prenose preko odeće a na donjem vešu mogu se zadržati i posle pranja na temperaturama od 60 ili 90 stepeni.

Bakterije su normalni stanovnici u crevima čoveka, ali određeni sojevi izazvivaju mokraćne i crevne infekcije i dovode do veoma teških oblika bolesti koje mogu imati i smrtni ishod.

Profesor Filip Tijerno, mikrobiolog na Univerzitetu u Njujorku, upozorava da donji veš lako može preneti ešerihiju koli iz crevnog trakta do mokraćnih kanala. Zato se onima koji vole da nose veš od delikatnih materijala koji ne mogu da izdrže pranje na 90 stepeni, preporučuje upotreba deterdženta koji u sebi sadrži i peroksid.

Takođe se savetuje da dečju odeću obavezno treba prati na višim temperaturama kako bi se odstranile sve štetne bakterije sa nje.

Mnogima je pranje na 30 stepeni primamljivo zato što kratko traje, a samim tim je i štediljivije, ali treba imati u vidu da bakterije žive u ljudskom organizmu na telesnoj temperaturi od oko 37 stepeni, što znači da ih može ubiti samo viša temperatura.

Kada je u pitanju posteljina, stručnjaci savetuju da jastučnice menjamo svaki peti dan, a čaršave na deset dana. Naravno, posteljinu treba prati na temperaturama višim od 60 stepeni.

Da bismo se dodatno obezbedili i zaštitili od štetnih bakterija, savetuje se i da bar jednom mesečno praznu veš mašinu uključimo na program od 90 stepeni kako bismo uklonili nakupljene bakterije.

broj komentara 1 pošalji komentar
(sreda, 13. maj 2020, 17:08) - anonymous [neregistrovani]

Bakterije ubija znanje i obrazovanje, a boga mi - i materijalno stanje!

Sve što je najveći deo građanstva do 80-tih godina znao (i praktikovao) o higijeni - u poslednjih 40 godina je sistematski izbrisano iz kolektivnog pamćenja i praktikovanja. Glavna odgovornost za to leži prvenstveno na obrazovnim, medicinskim i naučnim institucijama koje su svo vreme netremice buljile u globalističke svetske centre i autoritete, čekajući od njih instrukcije za svaku pojedinačnu ma i najmanju stvar. Razmišljanje svojom glavom odavno je prestalo da se primenjuje, pa je tako prestalo sticanje i korišćenje sopstvenog znanja, a ono što smo dobili kao zaostavštinu od prethodnih generacija - izbacili smo kao neupotrebljivo, jer nije bilo sadržano u globalističkim instrukcijama.
I nije to svojsteveno samo našem društvu - to je opšte svetsko stanje.
Da nije ovako kako pišem, ne bi došlo do epidemije ovakvih razmera.
Dugačak bi spisak bio da se napiše šta sve od higijene nisu znali i još uvek ne znaju, ne samo mnogi građani - već i mnogi medicinski radnici. Ne samo kod nas, već uopšte svuda.
Ali sujeta i pomodarstvo ne dozvoljvaju da se to prizna.
Samo dva primera.
U 90% slučajeva sam gledao da ni struka ne zna kako se bezbedno i higijenski skidaju rukavice za jednokratnu upotrebu.
Sapun (ni jedan) ne ubija viruse već ih svojim penom fizički odvaja od kože i omogućava njihovo ispiranje vodom. To važi i za većinu bakterija.
A o bakterijama - da i ne pričamo ... toliko se malo zna, a nekada smo znali mnogo.