Šta povezuje demenciju, rak i kovid 19

Upala, kao ključni faktor, uočena je kod mnogih bolesti i stanja, i to bi trebalo dobro ispitati kako bi bismo došli do odgovora za zdravstvene probleme od demencije do naslaga na arterijama.

Takođe, upala je indikator za fatalni ishod kod kovida 19 i delimično daje odgovor na nedoumicu zašto je rizik veći kod starijih osoba i onih sa hroničnim bolestima.   

Prirodna reakcija organizma na infekciju je upala. Kada se imuni sistem mobiliše, aktivnost odbrambenih ćelija dovodi do pojave toplote i crvenila kože ili pak povišene temperature tela kada ceo imuni sistem učestvuje.

Ali, sada se zna da gojaznost i hronične bolesti takođe mogu da izazovu pojavu upale. 

Gojazne osobe, što je bezmalo dve trećine Britanaca, imaju više inflamatornih molekula, molekula nazvanih citokini, koji ometaju i oštećuju normalne funkcije ćelije.

Gojaznost i izostanak stvaranja antitela nakon vakcinacije 

Rezultati istraživanja, koje je 2016. godine sprovelo Američko nutricionističko društvo, pokazali su da gojaznost i zdravstveni problemi koji idu ruku pod ruku sa njom, kao što su visok krvni pritisak i povišen nivo šećera u krvi, imaju „priličan uticaj“ na zdravlje imunog sistema i njegov odgovor u slučaju bolesti.

Proučavanjem rezultata gotovo 90 studija, došlo se do zaključka da se kod osoba sa indeksom telesne mase (BMI) većim od 30 nakon vakcinacije ne stvaraju antitela na virus gripa, tetanusa ili hepatitisa jer im imuni sistem ne radi kako treba.

To znači da oni nisu zaštićeni od tih virusa uprkos tome što su primili vakcine. 

Kod pacijenata sa hroničnim oboljenjima, a procenjuje se da trećina Britanca ima dijagnostikovana najmanje dva takva zdravstvena problema, organizam se bori da zadrži svoje vitalne funkcije i pre kontakta sa koronavirusom. Ulazak ovog virusa u jednačinu pokreće dodatno angažovanje odbrambenih snaga tela.

Preterani odgovor na upalno stanje glavni je uzrok teške kliničke slike obolelog od kovida, ali i smrtnih ishoda od ove infekcije.

Koronavirus je nova infekcija i naučnici su tek započeli put do konačnog i potpunog razumevanja dejstava i svojstava ovog virusa. Ipak, mnogi lekari i sada veliki broj smrtnih slučajeva u Velikoj Britaniji vide kao posledicu hroničnih oboljenja i već postojeće upale ili upala u organizmu.

U međuvremenu, navodi britanski list, istraživanje čije je rezultate prošle nedelje objavio stručni tim Univerziteta Oksford, u kojem su analizirani podaci 17,4 miliona ljudi, pokazalo je da je rizik od smrtnog ishoda nakon zaraze koronavirusom kod najgojaznijih osoba tri puta veći.

Stručnjaci upozoravaju da se više ne može žmuriti pred epidemijom gojaznosti, jer se ozbiljan višak kilograma dovodi u tesnu vezu sa ostalim oboljenjima koja se pogoršavaju kada se pacijent zarazi koronavirusom, a to su hipertenzija, dijabetes, bolesti srca.

Koronavirus se pojavio krajem 2019. godine, tako da čovekov imuni sistem nema pripremljenu strategiju odbrane od njega. Prema tome, organizam čoveka se mora osloniti na urođeni imunitet, tzv. T ćelije, zajedno sa drugim tipovima odbrambenih ćelija. Problem je što urođeni imunitet počinje da slabi već sa pedesetak godina, a sa 70 godina naglo opada.

Ko je ovde neprijatelj 

Imunitet koji nastaje adaptacijom takođe slabi i antitela „zaboravljaju“ da prepoznaju „neprijatelje“, od kojih treba da štite organizam.

To se dešava čak i kod zdravih starijih ljudi, a čovekov odbrambeni sistem pokušava da nadoknadi taj nedostatak preteranom proizvodnjom citokina koji traže „neprijatelje“, ali tako uzrokuju upalu. Kod ljudi koji boluju od neke hronične bolesti tako dolazi do pojačavanja upale.

Virus humane imunodeficijencije (HIV) deluje tako što isključi imuni sistem, a koronavirus ga navodi na paničan prekomeran rad.

Pojedini naučnici smatraju zato da je najbolji način za rešavanje tog problema modifikovanje odgovora imunog sistema, pošto bi zdravija reakcija imunog sistema značila smanjeni nivo upale.

Zdrava ishrana, vežbanje i dovoljno sna su dobar put ka tome.