Povišen nivo šećera u krvi toksično deluje na srčani mišić

U svetu ima oko trideset miliona osoba koje se leče zbog srčane slabosti, u Srbiji sa srčanom slabošću živi oko 200.000 osoba. Srčana slabost je sindrom koji se manifestuje nemogućnošću srca da adekvatno ili dovoljno pumpa krv ili da primi dovoljnu količinu krvi. To je najčešće posledica problema sa krvnim sudovima koji hrane srce, što je najčešća bolest čovečanstva, koronarne bolesti. Tu dijabetes i te kako ubrzava osnovni uzrok koronarne bolesti, odnosno aterosklerozu, objašnjava gost Jutarnjeg programa, profesor dr Arsen Ristić, kardiolog Kličničkog centra Srbije.

„Međutim, srčana slabost je vrlo često i posledica disfunkcije samog srčanog mišića, gde šećer posebnim mehanizmima takođe deluje direktno toksično na srčani mišić. Postoji nešto što se zove dijabetična kardiopatija, a to je lezija koja nastupa pre nego što stigne da se razvije koronarna bolest. Da biste razvili bolest krvnih sudova srca koja se manifestuje srčanom slabošću, potrebne su godine, nekad i decenije, ali toksični efekat loše regulisanog šećera, nažalost, prethodi ovom efektu i onda se bolesnici lako zamaraju, ne mogu da tolerišu veći fizički napor, javljaju se po život opasne aritmije i progresivno su sve manje funkcionalno kadri da mogu da imaju dovoljan kvalitet života“, naglašava profesor Ristić.

U Srbiji su bolesti srca i krvnih sudova ubica broj jedan, a dijabetes ima više od 700.000 ljudi. Poslednjih godina kardiolozi su sve više svesni veze dijabetesa i koronarnih bolesti, a posebno dijabetesa i srčane slabosti, dodaje profesor.

Na Klinici za kardiologiju Kliničkog centra Srbije urađena je analiza koja je ustanovila da od među novoprimljenim bolesnicima koji dolaze zbog srčane slabosti i do 20 odsto njih ima dijabetes a da to ne zna. Kada se u obzir uzme i predijabetes, onda taj procenat raste i do 40 odsto. To je izuzetno važno zbog načina lečenja ovih pacijenata, jer je dijabetes sam za sebe dovoljno veliki faktor rizika da se u startu mora misliti na preventivu.

Lekovi koji mogu da uspore ključne manifestacije koje su štetne po srce, a pre svega aterosklerozu i samu srčanu slabost su odavno dostupni, čak i u Srbiji i zahvaljujući njima se može na vreme intervenisati. Postoje nove evropske preporuke u lečenju pacijenata sa dijabetesom koje su drugačije od prethodnih. Čvršće su se povezali kardiolozi i endokrinolozi, ali sama terapija zavisi od simptoma svakog pacijenta ponaosob.

„U kardiovaskularnoj medicini već godinama postoje smernice za lečenje najvažnijih oboljenja i to je veoma dobar algoritam lekarima koji leče ove bolesnike. Koji terapijski pristup, koje grupe lekova su u kom momentu neophodne. Ukoliko imate povoljan efekat kombinacije koja vam istovremeno rešava ključne manifestacije srčane slabosti, a s druge strane popravlja gliko-regulaciju, to smanjuje rizike koje dijabetes i drugi faktori rizika po kardiovaskularne bolesti. Onda nema razloga tu terapiju menjati, već se truditi da tih lekova bude što manje i uvek se trudimo da terapija bude što jednostavnija, ali da postignemo terapijske ciljeve“, ističe profesor.

Srbija ne zaostaje u pogledu savremenih lekova. Kliničari su stekli već dovoljno iskustva i naučili šta ti lekovi mogu, šta ne mogu i kako ih dati, koje su prednosti, koji su rizici i ogromna je razlika kada se uporede sadašnji i prethodni period, sada su mnogo bolje mogućnosti koje su na raspolaganju lekarima, naglašava gost Jutarnjeg programa.