Psorijaza se ne leči, ali može da se drži pod kontrolom

Kod oko dva odsto populacije psorijaza se javlja u nekom obliku. U Srbiji, ovaj problem ima oko 150.000 hiljada stanovnika, od kojih oko 40.000 pati od srednje teških i teških oblika ovog oboljenja kože.

Psorijaza je indukovana, autoimuna, hronična i neizlečiva bolest. Javlja se najčešće u reproduktivnom dobu čoveka, mada to nije pravilo. Ima pacijenata koji obole tek u starosti – za njih se smatra da su psorijazu imali i mnogo godina ranije - ali nije bilo „okidača“ koji bi izazvao ispoljavanje bolesti. Najčešće, „okidač“ je stres ali i neka druga, teška bolest.

Psorijaza se prepoznaje po promenama na koži. Ukoliko je reč o jednostavnijem stepenu oboljenja, promene su diskretne - obično su to crvena polja pomalo zadebljana na kolenima, laktovima i temenu.

„Ukoliko se na ovim poljima pojave i određene bele, sedefaste naslage, koje kad se uklone otkrivaju tačkasta krvarenja, takozvani fenomen 'sveće', može se potvrditi da se radi o psorijazi“, objašnjava dr Aleksandar Adamović, direktor Gradskog zavoda za kožne i venerične bolesti.

Lakši oblici psorijaze se relativno jednostavno drže pod kontrolom, uz pomoć određenih medikamenata i ne utiču na kvalitet života pacijenta. Kad je reč o srednjim i težim oblicima psorijaze - kada je promenama zahvaćeno preko 10 do 15 odsto kože, neophodan je poseban pristup lečenju.

Kod ovih oblika psorijaze, ističe dr Adamović, često se javlja komorbitet - sklonost raznim drugim bolestima, kao što su gojaznost, ateroskleroza, dijabetes ili povišeni pritisak i kardiovaskularna oboljenja, koja dodatno komplikuju lečenje. Teži oblici oboljenja, utiču na rad, život, ponašanje u društvu. Zbog promena, posebno na vidljivim delovima tela, neki pacijenti imaju i psihičke probleme.

„Dijapazon lekova koji se mogu primeniti je širok – od krema za negu kože, uklanjanje naslaga, do danas, najmodernije, biološke terapije. Prvo što se primenjuje u lečenju su kortikosteroidi, a mogu se koristiti i retinoidi, lekovi iz citostatske grupe, ciklosporini, metotreksat i najmoderniji koji blokiraju odredjene transmitere, takozvani, biološki lekovi – koji su i dalje skupi, ali se odnedavno nalaze na pozitivnoj listi RFZO“, ističe doktor Adamović.

Do sada se nije pokazalo da određen način ishrane ili promena načina života utiču na lečenje psorijaze. Jedino „alternativno sredstvo“, kaže dr Adamović je sunčanje. Tokom jesenji i zimskih meseci, oboleli od težih oblika psorijaze mogu dobiti tretmane foto-hemio-terapije.

broj komentara 1 pošalji komentar
(četvrtak, 13. feb 2020, 13:54) - anonymous [neregistrovani]

psorijaza se leči

Leči, se leči psorijaza. Još kad čujete kako lako, prosto, jevtino i brzo, zinućete u čudu.

Imala sam psorijazu par godina. Ali kako ja ne trpim ni jednu bolest na sebi i kako potičem iz porodice vidara, prvo sam krenula u potragu za dijagnozom pečata i crvenila po licu, nogama i temenu koji su mi se pojavili na prvi pogled bez ikakvog razloga. Kad sam shvatila da se radi o psorijazi, krenula sam u istraživanje uzroka i poznatih načina lečenja. Od navedenih uzroka bila sam izložena mnogima od njih. Oslobodila sam se svih loših navika koje su zavisile od mene, ali poboljšanja nije bilo. Utvrdila sam da ako ti uzroci i utiču donekle, taj uticaj svakako ne može biti presudan. Postojalo je nešto drugo što izaziva ovu bolest. Naravno banalne klice su svakako uzrokovale infekciju, ali njima su izloženi svi ljudi, a nemaju svi ljudi psorijazu. Dakle, ni banalne klice (stafilokoke i seboreična gljivica) nisu uzrok. Iz toga sam zaključila da mora da koži nedostaje nešto i da taj nedostatak bitno remeti njen imuni odgovor. U daljem istraživanju nailazila sam na svakakve preporuke, koje su se, medjutim, odnosile sve bez izuzetka na ubijanje klica, što nikako nije moglo da dovede do izlečenja, jer su to klice koje se nalaze svuda oko nas i ima ih bukvalno svaki čovek, pa čak i da ih danonoćno ubijamo, nikad ne bismo uspeli da ih se oslobodimo. Pomislih da je možda ta sprega, klackalica bakterije i gljivice glavna stvar u priči, pa se dadoh u potragu za nečim što će istovremeno ubijati i jedne i druge. Naidjoh na etarsko ulje čajnog drveta. Odličan, prirodan proizvod, jevtin i bezbedan narodni lek australijskih Aboridžina. Odmah, posle prvog mazanja, svrab je prestao, ali ja sam znala da to ne može biti cela priča, već da je to samo pauza, šansa koži da se oporavi i pripremi za glavni lek. U daljem traganju usredsredila sam se na razne materije koje jačaju kožu i njen imunitet ili joj bar prijaju. I tu pronadjoh ključ: MAGNEZIJUM. Magnezijum je element čiji se značaj za čovekov organizam ne može dovoljno naglasiti. Učestvuje u gotovo svim metaboličkim procesima, potreban je svakoj ćeliji, a njegov nedostatak uzrokuje čitav niz bolesti, počev od kardiovaskularnih, pa do autoimunih. Pošto nigde nisu opisana iskustva sa lečenjem psorijaze magnezijumom, ja na svoju ruku odredih lečenje, tj. dozu: jedna supena kašika magnezijum sulfata u prahu na 2/3 šolje vode. Kad se razmuti maže se što češće ili se privije kao obloga. Moja koža je povukla sav magnezijum iz prvog rastvora. Malo sam liznula vodu na vati koju sam držala na obolelom mestu i konstatovala da ne osećam onaj gorki ukus magnezijuma. Koža ga je toliko bila žedna da je pokupila sve što sam joj ponudila. Uveče sam mazala čajno drvo, a preko njega vazelin da se koža ne isušuje previše. Posle nedelju dana psorijaza je potpuno nestala. Sad je prošlo dve nedelje i još uvek je sve mirno. Čak i ako se danas-sutra negde nešto i pojavi, ja ću znati da je to samo simptom nedostatka magnezujuma u organizmu.

Eto to je moja priča. Probajte i uverite se sami.