Preminula Đina Lolobriđida

Lolobriđida je stekla slavu pedesetih godina prošlog veka, kao mediteranski seks-simbol, a kasnije je radila kao foto-reporter i vajarka nakon što je napustila svet filma, prenosi Rojters.

Neki od njenih najzapaženijih filmova su: Hleb, ljubav i snovi, Kralj, kraljica i sluga, Servantes, Trapez, Carska Venera, Zvonar iz Notr Dama.

Rođena je 4. jula 1927, u Subijaku, malom mestu pedesetak kilometara udaljenom od Rima kao Luiđina Lolobriđida. Posle završetka rata, u kojem se porodica selila po malim mestima da bi lakše izdržala nemaštinu, Đina je odlučila da nastavi školovanje. Izborila se za skromnu stipendiju i 1945. godine upisala Akademiju likovnih umetnosti u Rimu.

Roditelji nisu bili u mogućnosti da joj dovoljno finansijski pomažu, i snalazila se tako što je pozirala kao model, a onda se 1947. godine prijavila i na takmičenje za Mis Italije. Iako je publika najburnije pozdravila upravo njen izlazak na pistu, osvojila je treće mesto.

Uprkos tome što je u Rim otišla da studira likovnu umetnost – Đina Lolobriđida nije odolela: prihvatila je 1946. godine malu ulogu u filmu Aquilla nera (Crni orao) jer je honorar bio veliki. Kasnije je dobila još nekoliko manjih uloga, a ubrzo potom nastupa u ekranizaciji Donicetijeve opere Lucia di Lammermoor (1947) kada shvata je da bi gluma mogla biti njen prvi poziv.

Sa ulogom u filmu-operi I pagliacci, počela je da puni novine koje su bile pune izveštaja o Đininoj „neponovljivoj lepoti“. Nakon sledećih filmova (Mlada ne može čekati, Alina, Srca bez granica) počela je da koristi ime Đina Lolobriđida, a ubrzo (1950) je usledio poziv u Holivud, koji nije odbila, ali se zbog nesuglasica, vraća u Evropu, uči engleski i francuski i postaje jedna od najtraženijih glumica.

Za samo nekoliko godina (početkom pedesetih) snimila je desetak filmova, među kojima su joj neki obeležili karijeru: Grad se brani, Fanfan la Tulipe, Hleb, ljubav i fantazija, Hleb, ljubav i ljubomora, Rimljanka po romanu Alberta Moravije, Supruga za jednu noć...

Đinina popularnost u Evropi stalno je rasla, i glumica je izazivala gužvu gde god bi se pojavila. Njen izlazak iz hotela na Kanskom festivalu 1953, prouzrokovao je haos, da je morala da interveniše policija.

Posle filma Najlepša žena na svetu, ekranizaciji života Line Kavalijeri, glumice i pevačice iz doba belle epogue, u kojemu je otpevala arije iz opere Toska, i slavna Marija Kalas nije mogla da veruje da Đinino pevanje nije sinhronizovano.

Za ulogu u tom filmu, Lolobriđida je dobila prestižnu nagradu David di Donatello i proglašena za najbolju glumicu godine.

Pošto je 1956. godine snimila Trapez i Zvonara crkve Notr Dam, opsedaju je obožavaoci gde god se pojavi. Postaje rado viđen gost i brojnih državnika među kojima je bio i Josip Broz Tito.

Godine 1957, rađa sina u braku sa doktorom Milkom Škofičem, ali nastavlja da radi i snima.
Već tri meseca posle porođaja, pojavila se u Londonu i počela sa pripremama za filmove Ana iz Bruklina, Zakon i Salomon i kraljica od Sabe sa Julom Brinerom.

Okretanje fotografiji 

Sedamdesetih godina prošlog veka, i dalje je snimala filmove, ali ju je sve više interesovala fotografija. Iako je do tada već učestvovala na brojnim takmičenjima foto-amatera, strast za fotografijom dobila je takve razmere da joj je postala osnovna aktivnost.

Godinu dana putovala je Italijom i napravila više od 20.000 fotografija, od kojih je oko 200 odabrala za svoju prvu knjigu: Italia mia. Prvo izdanje je „planulo“, a Đina 1976. godine objavljuje i dve knjige Filipini i Manila.

Nekoliko decenija nakon što je prestala da radi pred kamerama, pojavljivala se na Balu ruža i Balu Crvenog krsta u Monte Karlu.

Leta je provodila u svom domu u Rimu, a hladnije dane u svojoj vili u jednom švajcarskom skijalištu.