Sahrana Đorđa Marjanovića u Aleji zaslužnih građana u petak

Đorđe Marjanović je bio sinonim jednog vremena, raskošnog umetničkog stvaralaštva i ogromne, jedinstvene, lične harizme. Jednako popularan tokom decenija rada među mnogim generacijima ne samo na prostorima nekadašnje Jugoslavije već i mnogo dalje, posebno u svim zemljama nekadašnjeg SSSR-a.

Voleli su ga od Beograda preko Moskve, Minska, Sibira, pa sve do Vladivostoka, pa i dalje, na sve strane Evrope. Muzički je umetnik koji ima dva muzeja njemu u čast. Jedan u rodnom Kučevu, a drugi u Moskvi u vlasništvu „đokiste“ Nikolaja Larena. Brojne knjige, monografije i dokumentarci posvećeni su njegovom stvaralaštvu I fenomenu koji je stvorio oko svog imena i glasa.

Đorđe Marjanović je umro u 90. godini u Beogradu, u bolnici, od opšte slabosti s obzirom na svoje godine. Rođen je u Kučevu 1931, a u Požarevcu završio gimnaziju. Studirao je farmaciju u Beogradu.

Prvi pevački nastup Marjanović je imao na audiciji Udruženja džezista Srbije 1954. godine, a prvu pesmu Zvižduk u osam snima 1958. godine za tek osnovanu produkciju gramofonskih ploča Radio-televizije Beograd, PGP RTB. Usledila je prva ploča Muzika za igru (1959, PGP RTB), ubrzo i druga pod nazivom Mustafa (1962, PGP RTB)...

Publiku je ubrzo osvojio svojim nastupima na sceni. U to vreme drugačijim, modernim, gotovo avangardnim za beogradsku omladinu. Đorđe je svoju publiku voleo, a ona mu je uzvraćala ljubav u svakom trenutku. Prvi je pevač koji je imao svoje fan klubove i obožavaoce koji su se zvali „đokisti“. Mnogi i danas sa ponosom tom rečju, odrednicom, iskazuju svoj muzički ukus a u isto vremei životni stil.

Popularnost u Moskvi i širom nekadašnjeg SSSR-a tokom 60-ih merila se neverovatnim brojem uzastopnih koncerata (15) uvek dupke punih, sa po 15.000 ljudi.

O koncertima u nekadašnjem Domu sindikata po čaršiji i među „đokistima“ i danas se prepričavaju one priče kojima bogatimo svoje živote. Jednako je i sa njegovim nastupima u svim drugim gradovima širom zemlje. Koncerti Đorđa Marjanovića uvek su bili novi, a jednako puni energije.

Đorđe Marjanović je pevao sa uspehom i tokom 70-ih i 80-ih, nesmanjenog kvaliteta. Publika se samo uvećavala. Godine 1990. na koncertu u Melburnu doživeo je moždani udar posle koga je uspeo da se oporavi i nastavi sa pevanjem.

Oproštajni koncert održao je u Centru Sava 2004. godine. Pre 10 godina, za njegov 80. rođendan 2011. u Domu sindikata u Beogradu održan je koncert „Milordu s ljubavlju“ gde su s pevale njegove pesme, a Đorđe Marjanović poslednji put mahnuo publici sa bine.

Njegovo ime bilo je neizostavno na prestižnim jugoslovenskim festivalima, od Beogradskog proleća, Šlagera sezone do Splitskog i Opatijskog festivala.

Marjanoviću je sovjetski predsednik Mihail Gorbačov osamdesetih godina dodelio Orden za učvršćivanje prijateljstva i širenje kulturnih veza između Jugoslavije i SSSR-a. Dobitnik je i najvećih priznanja u zemlji: Ordena rada sa srebrnim vencem (1972), Ordena zasluga za narod sa srebrnim vencem, Zlatne plakete Beograda, Sretenjskog ordena trećeg stepena, Zlatnog mikrofona Radio Beograda (2016), nagrade za životno delo Udruženja muzičara džez, zabavne i rok muzike (2018) i dr.