Mogu li da se slože poezija i marketing

Gost Beogradske hronike, Marko Milošević priznaje da ni sam nije siguran da li je više čovek koji se bavi biznisom ili pesnik. Često i ljudima u svojoj okolini postavlja pitanje kako ga doživljavaju, kao pesnika ili marketinškog stučnjaka. Ipak, čini mu se da je u poslednje vreme bolje oseća u ulozi pesnika.

Glumce je pozvao da čitaju njegove pesme jer mu je bilo čudno što u zadnjih 10, 20 godina niko ne čita poeziju.

„Odavno se već govori da više ljudi piše poeziju nego što čita. Kad god sam nekome čitao svoje stihove pre nego što je izašla knjiga, uvek su bolje reagovali, nego kada sami čitaju. Onda sam pozvao svoje prijatelje glumce i zamolio ih da pročitaju nekoliko mojih pesama i tako je sve krenulo“, objašnjava gost Beogradske hronike.

Trenutno je preko sto glumaca potrvrdilo svoje učešće u ovom njegovom poduhvatu.

Mnogi pesnici kažu da im je neprijatno da izađu u javnost sa svojim stihovima. Milošević nema takvo iskustvo, ali mu se mnogo ljudi obraća sa molbom za pomoć, jer nemaju hrabrosti da izađu u javnost sa svojim pesmama.

„Većina naših pesama je nešto što smo mi sami izneli, što smo doživeli i proživeli i onda se ljudi osećaju golim da izađu pred širu publiku sa svojim pesmama. Strahuju od iznošenja nekih svojih tajni i nekih svojih ličnih stvari koje će neko da interpretira ili doživi“, smatra pesnik.

Misli da poeziju čitaju ljudi s dušom, te mu se zato i knjiga poezije zove Kroz život dušom. Nekako prepoznaje njihovu dušu dok komentarišu njegove pesme i doživljavaju ih upravo na način kako je i sam želeo.

„To čak prepoznajem i kod glumaca. Oni su ljudi sa dušom. Ja vidim kako oni iznesu tu pesmu, kako je dožive i prožive“, dodaje Milošević.

Svoju zbirku poezije nije ni nudio izdavačima već je odlučio da je sam objavi i to u tiražu od tri hiljade primeraka što je za naše uslove prilično hrabar potez. Ali niko nije hteo da mu primi knjigu u knjižare jer niko ne kupuje poeziju. Tek kada su videli ceo projekat sa marketingom i sa glumcima i kada im je obećao da će po komercijalnoj ceni otkupiti svaki neprodati primerak, knjižari su ipak prihvatili da je uvrste u svoju ponudu.

Potez da glumci čitaju njegovu poeziju i pre nego što je izašla knjiga, kako tvrdi gost Beogradske hronike, nije bio osmišljen kao marketinški trik niti je namera bila da se podstakne prodaja knjige, već želja da se publici približi poezija.