Čitaj mi!

Uticaj kimona na zapadnu modu na izložbi u Metropoliten muzeju

U Njujorku je, u Metropoliten muzeju umetnosti, nedavno otvorena izložba posvećena transformaciji kimona kao modnog detalja u savremenom Japanu.

Izložba je organizovana u Japanskoj galeriji Metropoliten muzeja, prvi put u saradnji sa Institutom za kostim pri ovoj instituciji. Postavka je nazvana „Kimono stil: kolekcija Džona Si Vebera“ i prati trag razvoja kimona kao odevnog predmeta od kraja Edo perioda u 18. veku do početka 20. veka kada je kimono prilagođen tako da odgovara stilu života savremene japanske žene.

Svi izloženi primerci su deo poznate kolekcije japanske umetnosti Džona Si Vebera i istražuju međusobne umetničke uticaje kimona i zapadne mode.

„Ovde predstavljamo kimono kao deo mode. Obično kada se razmišlja o modi, pomislite na velike modne brendove u zapadnim zemljama, ali kimono pripada sistemu koji datira još iz 17. veka. Nadam se da će ova izložba naglasiti modni aspekt kimona“, navodi Monika Binčik, kustoskinja Odeljenja za japansku dekorativnu umetnost.

Predstavljeno je više od šezdeset kimona, zajedno sa zapadnim haljinama i predmetima dekorativne umetnosti.

Žene u Japanu su tek dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka mogle da rade kao daktilografi ili na telefonskoj centrali, da same zarađuju i troše novac ili na kimono, ili na zapadnu odeću, kažu organizatori izložbe.

Postavka naglašava ne samo uticaj kimona na zapadnu modu, već i zapadne umetnosti na šare na kimonu.

„Naglasila bih da je ovo prva saradnja sa Institutom za kostim pri MET-u. Veoma sam uzbuđena što u jednoj galeriji imamo japanski kimono i zapadne odevne predmete. Za mene je veoma zanimljiv taj umetnički spoj, uticaj nije jednosmeran već upravo dvosmeran", dodaje kustoskinja.

Preko izloženih predmeta može se videti kako su tehnike tkanja, bojenja i veza po kojima je Japan bio čuven dostigle vrhunac složenog umetničkog izražavanja tokom Edo perioda i kako su pripadnici vladajuće, vojne klase bili glavni kupci ručno rađenih kimona.

Istovremeno nastajala je dinamična, gradska kultura pa je trgovačka klasa koristila svoje bogatstvo da bi kupovala predmete koji su predstavljali materijalni luksuz.

Kimono, kao jedna od najvidljivijih umetničkih formi u odevanju, obezbeđivao je ljudima u gradovima način da iskažu svoju estetsku senzibilnost.

„U 17. i 18. veku svila je bila veoma dragoceni materijal, pa su samo dame iz porodica visoko rangiranih plemića ili pripadnice bogate trgovačke klase mogle da imaju svileni kimono dobrog kvaliteta. Zatim se u Meiđi periodu, krajem 19. veka, Japan više otvorio prema zapadu. U zemlju su došle zapadne tehnike i postalo je moguće praviti i manje skupi kimono“, naglašava Monika Binčik.

Opisi kimona na japanskoj štampi na drvetu izučavani su u zapadnim zemljama krajem 19. veka. Kimono je kao odevni predmet izvršio dubok i trajan uticaj na zapadnu modu, a modni kreatori poput Vionetove i Balensijage koristili su kimono kao inspiraciju za svoje avangardne kreacije.