Čitaj mi!

Ko nam diktira modne trendove i uspevamo li da ih pratimo

Pandemija je uticala na sve sfere našeg života, pa i na modu. Zabrane kretanja i rad od kuće nametnuli su ležerniju odeću i promenili navike i kada je u pitanju kupovina. Sa pojavom industrijske proizvodnje, jeftina odeća je postala dostupna skoro svima, međutim mladima je izbor češće firmirana odeća i obuća.

Nekada Odri Hepbern, Koko Šanel, Sofija Loren – danas modu češće diktiraju jutjuberi, tiktokeri, instagrameri. Sociolozi kažu oko 39 odsto stanovnika prati modu, a od toga 18 odsto kaže da prati najnovije trendove.

Svoj stil sada je, čini se, lakše nego ikad formirati. Sa pojavom industrijske proizvodnje, jeftina odeća je postala dostupna skoro svima, međutim mladima je izbor češće firmirana odeća i obuća.

„Smatram da je opterećenje postalo izuzetno veliko u poslednjih pet-šest godina koliko je Instagram postao dominantan plasiranjem modnih trendova preko istog. Jer je veoma jasna linija između toga kako treba da izgledaš da bi bio prihvaćen – koje patike treba da nosiš, kakav duks, kakvu majicu i veoma se vodi računa o tome da li je nešto fejk ili je pravo, iako mladi suštinski nemaju novca da kupuju takve komade koji se nameću kao trendi. Oni se trude na sve moguće načine da ih imaju i da se uklope u iste trendove, a smatram da je to opterećenje. Ono što utiče na mentalno zdravlje na veoma negativan način“, smatra Nevena Ivanović, dizajner.

Da modna industrija i modni svet često ume da kvari omladinu i nameće sadržaj neprimeren godinama i uzrastu saglasni su i stručnjaci.

„Moda postoji kao mogućnost izraza sopstvene potrebe za nekim različitošću, a istovremeno da pripada negde generaciji, nečemu što je globalni trend, ali istovremeno mogućnost da se i razlikujemo. Kada se nameće ona zaista nekako preoblikuje ono što je naš prirodni trend, tako da je ona definitivno mogućnost da se izrazimo i da pripadamo, ali može da bude i da nas gura u neki stereotip koji nam nije komforan i da čini, ako ne možemo da postignemo ono što je trenutno modni hit, da se osećamo da nekako nismo sasvim primereni. Da nismo sasvim, da kažem, kompetentni i da ne pripadamo u meri u kojoj želimo grupi sa kojom se identifikujemo. Može da bude izraz tog osećanja nekompetentnosti, manje vrednosti i negde može da gura u neku anksioznost“, napominje psihoterapeutkinja dr Nevena Čalovska Hercog.

Kako bi se uklopio u sredinu i obukao po „poslednjoj modi“ prosečan Evropljanin svake godine kupi 26 kilograma tekstila, dok 11 kilograma baci. Najveći deo korišćene odeće završava na deponijama. Upravo zbog toga, upozoravaju dizajneri i stručnjaci, moda mora da bude ekološki osvešćena, treba obratiti pažnju ne samo na vodeće brendove već i na domaću proizvodnju, kao i na seknd hend prodavnice.

broj komentara 0 pošalji komentar