Filigranski zanat – svaki komad ima svoju priču

Iako su retke porudžbine za filigran, Redžep Škrijelj, zlatar-kujundžija i veliki zaljubljenik u stare tehnike izrade nakita, kaže da je za njega to uvek izazov, jer greške u ovom poslu nisu dopuštene. Redžep Škrijelj predaje istoriju umetnosti na univerzitetu, a zlatarske veštine učio je od malena.

„Pogledajte jednu staru pektoralu, pogledajte koliko ona odoleva novim tehnologijama, same boje koje su zastupljene i na tepeluku. Tu treba izuzetno velika veština, jer vrlo je teško pomalo ponekad imate i tremu, jer se radi o izuzetno skupocenom artiklu. Dešava se i najiskusnijim majstorima da zakažu“, rekao je Redžep Škrijelj, zlatar filigranista.

Filigran je jedna od najstarijih i najsloženijih ručnih tehnika obrade srebra i zlata. Najpre se izvlače tanke niti koje se potom ukomponuju u motive. Postoje dve vrste - čipkasti i filigran na podlozi. Osim veštine, neophodno je strpljenje, jer da bi se ručno izradio jedan komad nakita potrebno je i mnogo vremena.

„Svaki komad koji mi ovde ručno uradimo ima svoju priču, odnosno ima svoju dušu“ Nedzib Škrijelj, zlatar filigranista.

Zbog blizine rudnika zlata i srebra, 15. i 16. vek bio je zlatno doba Novog Pazara. Filigrantska tehnika stigla je u ove krajeve zahvaljujući uticaju Vizantije, a potpuni procvat sa dolaskom Turaka.

„Treba napomenuti da su na našim prostorima vekovima poznati prizrenski majstori, koji su izrađivali nakit od filigrana, ali isto tako ne treba zanemariti činjenicu da su tom veštinom davno ovladali i Novopazarci,kujundžije koji su i ygrađivali fantastičan nakit od filigrana. Mi u našem muzeju čuvamo zaista lepe primerke“, istakla je Svetlana Čeković, istoričar umetnosti u Muzeju „Ras“ u Novom Pazaru.

Iako je Srbija radi očuvanja tradicije filigranstva, potpisala konvenciju za listu Uneska još 2010. godine, da bi živeo taj stari zanat neophodno je da ima svoje poklonike i među izrađivačima i među kupcima.