Kako od zabave napraviti adrenalinski posao

Da bismo vam približili Jelenin posao najbolje je da zamislite sebe kako se bar jednom spuštate niz tobogan. Upravo tako se ona oseća. Samo što to nema veze sa tim što pravi tobogane i lavirinte, već sa osećajem da je sama sebi gazda.

„Mi provedemo 15 sati na terenu i sve je zahtevno i svaki put kad se završi taj neki poslednji kao, hu i ovo smo uradili, ali radili smo jedan brod četiri metara dugačak, četiri širok, pet visok koji se radio u Dubajiu, tako da nam je to možda bio najzahtevniji posao“, istakla je Jelena Obrenović Damnjanović.

Odrasla je u umetničkim ateljeima, po profesiji je slikarka. U svet dečije mašte ušla je pre desetak godina kada je oslikala zabavni park, da bi pre pet godina počela da izrađuje igraonice.

„I onda sam shvatila da u tim enterijerima postoji nešto što bih ja volela da izgleda drugačije i onda sam ja sama smislila šta bi to moglo da bude drugačije i tako sam došla na ideju i počela to da pravim, tako da ne treba biti veliki Tesla, već samo vidiš šta bi ti drugačije.

Uglavnom je reč o enterijerima do 200 kvadrata. Sve se pravi i oslikava ručno. I svaka igraonica je neponovljiva. Posao je veoma isplativ, kaže Jelena, jer gotovo da ne postoji konkurencija.

„Trenutno na tržištu nema profesionalaca, dakle, vajara i slikara koji su u ovome poslu, postoje firme koje se bave izradom lavirinata i tapaciranih programa ali nema onih koji rade tematske igraonice, zato smo mi prepoznati“, napominje slikarka Jelena Obrenović Damnjanović.

Ne samo da Jelenine igraonice raspiruju dečiju maštu već su privukle pažnju jedne švedske kompanije koja takođe pravi delove za dečije igraonice. Ponudili su joj da bude deo njihove poslovne priče.

Međutim, iako primamljiva, ponuda nije uspela da poljulja njenu želju za unikatnim radom.

„Ali sam ja jednostavno shvatila da želim da budem sam svoj majstor i sam svoj gazda tako da sam odbila da budem deo velike korporacije“,rekla je Jelena.

Posla ima dovoljno, a godišnje uspe da napravi desetak igraonica. Osim u Srbiji, ulepšavala je prostore za decu u Nemačkoj, Austriji, Hrvatskoj. Pored estetike, na umu je uvek imala bezbednost dece.

„Što se bezbednosti i izrade tiče mi imamo jednu šalu, da sve što radimo moramo da radimo kao da treba sto konja u trku da prođe i da se ništa ne dogodi i da ništa ne pukne, po standardima radimo, ivice moraju da budu oble, glatke, sve unutra mora da bude tapacirano, čvrsto o svemu vodimo računa“, istakla je Jelena.

Do sada je izradila šezdesetak igraonica. Svaka je nova-novi je izazov, a kako kaže, sve dok se u ovom poslu oseća kao u sportu, za dečju igru biće mesta.