Ovako nastaje ikebana, cveće koje vaja prostor!

Ukrašavanje cvećem i pripremanje cvetnih aranžmana su delatnosti koje se mogu videti širom sveta, ali se misaone pretpostavke, cilj koji se time želi postići i način prezentacije razlikuju od kulture do kulture. 

Tako, dok bukete i cvetne aranžmane kakvi se tradicionalno mogu videti na Zapadu odlikuju raskoš, punoća i kolorit, u ikebani cilj nije impresionirati posetioca vatrometom boja ili raskošnom lepotom otvorenih cvetova, već u njemu probuditi osećaj mira, duhovnosti i sklada s okolišem i prirodom uopšte, uz pomoć malog broja cvetova, od čega neki ne samo da nisu otvoreni, već su u samom začetku, u fazi pupoljka.

U ikebani utisak sklada s prirodom ne ostvaruje se samo prikupljanjem stabljika, trave i cveća s livada i šuma i kreiranjem aranžmana koji su nepravilnog oblika, čime se izbegava izveštačenost i vernije oslikava priroda, već i praćenjem ritma promene godišnjih doba, odnosno, svesnim korišćenjem biljki koje su karakteristične za taj deo godine. 

Takođe, ikebana, čije kreacije neretko deluju kao biljne statue, ne služi prosto da ispuni i ukrasi prostor, već i da ga oblikuje, zbog čega je na Zapadu zavredila i epitet „prostorne poezije“. Za tu tradicionalnu japansku umetnost, čije se ime može bukvalno prevesti kao „oživljavanje“ ili „davanje života cveću“, karakteristično je da taj efekat postiže upotrebom praznina i asimetrije.

Simbolizam i smisao ikebane

Sami japanski majstori razliku između ikebane i zapadnjačke prakse aranžiranja cveća danas objašnjavaju kao razliku između „estetike sabiranja“ i „množenja“. Po njihovom mišljenju, zapadnjački buketi predstavljaju skup ili zbir mnoštva cvetova koji skupa stvaraju određeni obrazac, ulepšavaju prostor i popravljaju raspoloženje, dok tvorci ikebane nastoje da s minimumom materijala ostvare višestruki efekat koji osim lepote i funkcionalnosti u dekorativnom smislu, obuhvata i vajanje prostora i simbolični, duhovni smisao.

Naime, neretko, dela ikebana majstora simbolišu ciklus života – rađanja, rasta i smrti ili budućnost, sadašnjost i prošlost, kao kada se jedni uz druge nađu grančice koje pupe, procvali behar i uvenulo lišće.

One ponekad predstavljaju i ceo svemir, kao kada se u skladu sa starom kineskom filozofskom misli prihvaćenom i u Japanu, u aranžman uvrste gradivni elementi kosmosa – drvo, kamen, metal i voda u formi kapljica rose ili, pak, kada se pomoću boja, oblika i sastojaka različitog kvaliteta nastoji oslikati preplitanje suprotnosti: svetla i tame, statičnosti i pokreta, gustine i razređenosti, čvrstine i elastičnosti. 

I sam stvaralački čin, u kojem kreator, oblikujući i propuštajući kroz ruke biljke i prirodne materijale, zaboravi sebe i vreme, može da omogući doživljaj sjedinjenja s prirodom i dublje, intuitivno razumevanje svemira, pa se ikebana stoga može smatrati umetnošću koja ima spoznajni element i egzistencijalni smisao. Zato nije neobično što se u Japanu kreacije ikebane smatraju nečim što nadilazi prosti ukras, te se za tu veštinu često koristi i filozofski obojeni naziv „put cveća“.

Materijali i alati za izradu

Za izradu ikebana aranžmana, osim cveća, koriste se i gole grane, lišće, mahovina, lišajevi, gljive, korenje, pa i voćni plodovi i povrće. Oni se postavljaju u gvozdene, porculanske, ili drvene posude, poput tanjira, vaza i korpica. Same posude na dnu po pravilu sadrže metalne držače, odnosno, žice raznih oblika i rasporeda, koje služe da se u njih umetnu stabljike cveća i grančica, odnosno da podupru celu kreaciju ili jedan njen deo.

Posude se često polažu na postolje od kamena, spojenih letvica ili privezanih stabljika mladih bambusa. Za oblikovanje i uređivanje aranžmana koristi se širok dijapazon pomagala: lopatice, sekire, testere, noževi, makaze i žice, ali su za potkresivanje, presavijanje i oblikovanje, naravno, najvažniji alat vešte ruke.

Moderne verzije ikebane se, naročito apstraktna i futuristička dela, osim navedenih materijala, igraju i staklom, plastikom i aluminijumom. Danas pojedini majstori čak stvaraju avangardne aranžmane koji po formi nalikuju tradicionalnoj ikebana, ali uopšte ne sadrže cveće.

Ikebana u svakodnevnom životu u Japanu

Korene ikebana, pored univerzalnog ljudskog divljenja za cveće, treba tražiti u religijskom poštovanju za vegetaciju svojstvenom za drevne mnogobožačke religije kakav je japanski šinto i, naročito, u budističkom običaju nuđenja cveća budama i bodisatvama na oltarima. 

Ikebana je, međutim, vremenom izašla iz hramova i palata i ušla domove i život običnih ljudi. Tradicionalne japanske kuće gotovo da nemaju nameštaj, jer u njima prostor opkoljen klizajućim vratima napravljenim od papira razapetog preko drvenog okvira ispunjavaju samo niski stočići i jastučići za sedenje ili klečanje, pa je uska, nenametljiva niša u zidu, u koju se po starom običaju postavlja ikebana sa odgovarajućuom slikom ili kaligrafskim radom u pozadini, veoma važan deo doma kada je u pitanju atmosfera za boravak i opšti utisak o domaćinu.

Pojedinačni radovi, osim domova građana, danas krase i sedišta kompanija i ulaze u muzeje, a ikebana je i obavezan element koji upotpunjuje doživljaj tradicionalne čajne ceremonije. 

U savremenom Japanu na mnogim priredbama i prijemima održavaju se demonstracije ikebane, kada majstori izvođači za svega nekoliko kratkih minuta pripreme impresivne cvetne aranžmane. Oni, međutim, tada rade s već pripremljenim materijalom i po unapred osmišljenom postupku – u stvarnosti, kreiranje ikebane zahteva mnogo vremena za planiranje i traganje, kao i prikupljanje odgovarajućeg materijala u prirodi, ali i u zanatlijskim radionicama kao što su grnčarijska, kovačka i stolarska, gde se izrađuju posude i postolja.