Vladimir Maričić: Zašto se džez ne sluša onlajn

Najavljujući svoj novi kompakt disk „Ibar” na kome je muzika inspirisana srpskom tradicionalnom i folk muzikom, Vlada Maričić osvrće se na godinu koja je za nama, na to mogu li se koncerti držati na internetu, objašnjava kako je otkrio koliko su isprepletani džez i politika i govori kakvu „novu normalnost" priželjkuje.

„Kada je krenula pandemija osećao sam se toliko očajno da nisam imao volje da vežbam ni koliko je potrebno da održim tehniku, deprimiralo me je ono što sam pratio u medijima, gledao sam serije i čitao knjige”, kaže u razgovoru za portal RTS-a džez muzičar Vladimir Maričić.

„Mi muzičari smo, poznato je, imali najmanje mogućnosti za rad tokom pandemije, a džez muzičari posebno, zbog te klupske komponente kod naše muzike. Negde je to i logično, muzičari su i sami bili u strahu. Neki su i promenili posao, bavili se drugim stvarima, a mnogo kolega je do tada živelo samo od nastupanja uživo."

„Neki od nas koji imamo i status i staž preživeli smo od autorskih prava i honorara od SOKOJ-a, ali je situacija jako loša."

O onlajn koncertima

„Džez je izrazito klupska muzika, zamislite atmosferu u Blu Noutu u Njujorku, to su mali stolovi za tri osobe, zbijeni su svi, bliski, idealna sredina za kapljične infekcije. Ne znam za neku sličnu vrstu muziku, klasika se ne sluša u klubovima, pop muzika se sluša u većim prostorima."

 „Kada je počela pandemija svi su bili zbunjeni, muzičari očajni. Onda su krenuli onlajn nastupi. Ali za to su potrebni tehnički uslovi. Najmanje jedna mobilna i jedna statična kamera inače je dosadno ako imate dve statične. Nisu svi imali takve uslove."

„Interesovanje ljudi je pokazalo da to nije to. Muzičari su se posle onlajn nastupa osećali loše ili makar ne kao što su očekivali. Nije lako gledati u tu mrtvu stvar (kameru) i pretvarati se da je živa."

„Kod muzike uživo jedan od glavnih sastojaka magije je ta povratna sprega sa publikom i mi tu energiju osećamo. Kod onlajn koncerata ste vi sami, nama je drago kada vidimo kako aplaudiraju na ekranu, ali to nije ni blizu."

Zašto je bilo važno održati festivale

„Krajem prošlog leta je bio onaj mali pad zaraženosti, pa smo bend i ja imali jedan nastup u septembru. Nemanja Bogunović, poznati gitarista, ima mali klub kod Gardoš kule u Zemunu, pa nas je pozvao. Kao, napravićemo razmak između gostiju. Nije nam bilo svejedno, ali su ljudi bili oduševljeni."

„Sedeli su sa maskama, pa spuste malo da popiju, ali su bili oduševljeni. Ljudi su se radovali i koristili su maksimalno to malo. Ali posle toga se opet sve pogoršalo."

„Onda je Dom omladine odlučio da se Beogradski džez festival ipak održi. Nije dobro kada se preskoči godina. Održan je u decembru. Mi smo učestvovali jedan dan. Pravila su bila kao za pozorište, dva mesta razmaka."

„Ja sam dugo bio selektor šabačkog džez festivala i znam kako je kada se festival prekine. Posle je teško pokrenuti mehanizam. Bolje je održati makar onlajn, tako smo održali i šabački."

„Jednoga dana, s vremenskom distancom, biće značajan podatak da je te teške godine, „ratne" godine, mada nije bilo pravog rata, biti zabeleženo da smo održali i beogradski i šabački džez festival."

„Ibar" u fioci

„Osim toga što smo održali festivale i sačuvali umetnost većina kolega je iskoristila da komponuje, stvaranje nove vrednosti ima najveću težinu. Nisu svi bili deprimirani kao ja."

„To je taj samotnjački deo posla. Svakako moraš da provedeš par meseci sam sa sobom i to je verovatno bila dobra stvar. Ali, sem toga, ne vidim nešto dobro. Ja ovo poredim sa ratom, bombardovanjem, sve ono najgore."

„Ja sam Ibar uradio pre pandemije, sve je snimljeno pre i trebalo je da izađe 2020. Snimili smo ga krajem 2019. godine."

„Da bih ljudima podigao moral, govorio sam da će kada država proglasi kraj pandemije biti kao 1945, mislim na ono što se dešavalo mimo politike, samo društvo, koliko su ljudi bili željni igranki, da piju bozu i klaker, to ti je sada ovo. Biće velika glad naroda da prisustvuju nastupima, a velika je i naša želja i energija za tim."

„Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić najavljuje da će grad uložiti pristojna sredstva za žive nastupe tokom leta, odnosno kada proglase da je bezbedno za nastupe na otvorenom."

Džez kao državni projekat

„Nisam nešto političan, ali neke stvari nisam mogao da ne vidim kada ti napišu na zidu. Po mom tvrđenju, a ne mišljenju džez ima veliki geopolitički značaj. Džez je elitna muzika, kao i klasična. Postoje hiljade džez festivala, najviše u bogatim zemljama."

„Festivali u Evropi imaju ogromne budžete, Umbrija ima tri miliona evra, to je vrh njihove kulturne piramide. Čak mislim da je iznad klasike za koji centimetar. Na te festivale dolazi vrh aristokratije i biznisa Evrope. Prvo zato što je prestižno, drugo to im je tradicija, preneli su im očevi i dedovi, ne svi, ne stopostotno, imaju i neki među njima drvene uši."

„Naravno, najpopularniji su muzičari iz Amerike, Afroamerikanci, ali i to se menja."

„Kada dođe džezer iz Srbije on neće privući publiku, teško je. Ako hoćete da nastupite na dobrom festivalu morate imati podršku države, to imaju Skandinavci, oni od svog džez udruženja dobiju honorar a od ministarstva dobiju avio-karte. Onda pošalju ponudu nekom velikom festivalu da nastupe i tamo im kažu, dobro. I onda ih stave na neku ce-binu gde ne sviraju najpoznatiji. Ali je ipak lepa scena i ima publike. Organizator ih samo o svom trošku preveze od aerodroma do festivala i plati hotel."

„Mi smo 2019. dobili poziv od festivala Semana internešnal u Santa Domingu na Tenerifama. Nama su oni platili sve troškove. Iste godine u novembru smo svirali u našem kulturnom centru u Parizu što je ministarstvo kulture podržalo."

„Tom koncertu je prisustvovao tadašnji ministar kulture Vlada Vukosavljević kojem sam objašnjavao zašto je važna ta meka moć. Kada vam zemlja napreduje ekonomski, vojno, jedan od važnih segmenata podizanja značaja države  koja je bila dugo potisnuta je da se borimo na tom polju meke moći. A ovo je primer meke moći, jer ti festivali teško propuštaju bendove ne samo iz Srbije nego i iz drugih zemalja. Pitao sam ako može Skandinavija zašto ne i Srbija. Hteli smo da nastupimo na četiri važna festivala i trebalo je to da se ostvari, ali nas je korona prekinula."

Kako je postao „politički" novinar

„Ja sam bio na festivalu u Peruđi, akreditovan kao novinar, jer su karte skupe, a hteo sam sve da gledam, pa sam išao kao novinar jednog našeg lista."

Tamo sam se malo zaneo kao da sam stvarno novinar i počeo sam da tražim kontakte pa sam došao do drugog čoveka festivala, dakle ne do samog direktora, ali do njegove desne ruke koji je možda i operativniji. I ja ga pitam u intervjuu pošto imaju program Balkanski prozor koji je finansirao to da italijanski bendovi sviraju u Beogradu i Novom Sadu i da promovišu Umbrija džez festival u Srbiji, pitam ga kada će da finansiraju neki bend iz Srbije ili Bugarske da nastupi na Umbriji."

„I on je bukvalno pobesneo i rekao, eto kako malo znate, kao novinar trebalo bi da ste iskusniji. Ja tu prećutim da sam muzičar, da nisam novinar. On nastavi: Da vam kažem otvoreno, tek kada se u tom i tom vašem gradu promeni vlast pa ne bude iz ove nego iz one partije. E, tu sam se sad tek zamrzao, pa pitam kakve veze ima ko je na vlasti u nekom gradu sa džezom, a on kaže ako niste shvatili da je sve to politika vi se grdno varate. Šta mislite odakle nama budžet tri miliona, ne mislite valjda da je od karata."

„To je uz ono što sam rekao o aristokratiji najbolji primer koliko je sve politika i geopolitika, da nemamo taj kompleks da je sve politika samo kod nas, u Srbiji."

Kada je potekao Ibar

„Ovo je moj 11. kompakt disk i poznat sam po tome što sam od prvog imao taj pristup da koristim ornamentiku tradicionalne srpske muzike i da je kombinujem sa džezom, da je uklapam u džez rečnik."

„To nije lako. Rezultat je teškog i dugotrajnog rada da se dovede na nivo da zvuči tečno."

"Naša kulturna tradicija je udaljena od zapadne. Narodna tradicija ima dovoljno dodirnih tačaka, ali ne previše, recimo, sa Irskom. I dalje su udaljene, ali može da se nađe neki dodir."

„U Srbiji se džez bendovi pojavljuju petnaest godina posle prvih bendova u SAD. Moj deda po majci Dragutin Crnčević je bio član Džez orkestra trgovačke omladine Šapca, imam i fotografiju gde su klavirista i saksofonista i bubnjar i tri harmonike. Naravno da nisu svirali improvizacije kao Amerikanci ali su svirali najnovije hitove petnaestak godina posle Amerike. Imamo tradiciju koju ne treba zanemariti."

Oj, Moravo i Bembaša

"Ibar je potpis nečega što radim decenijama. U referenci diska Tomas Konrad najčuveniji džez novinar na svetu, piše da sam u rečnik improvizacije uspeo da ugradim balkansku ornamentiku, time se moje kolege nisu bavile."

„Oni koji su sklapali našu muziku sa džezom to su radili u aranžmanima i osnovnoj melodiji koja se svira na početku i na kraju, a onaj solo u sredini je klasičan džez bi-bap. A ja sam se potrudio da u improvizaciju uklopim ornamentiku tradicionalne balkanske muzike, ali i motive naših neoromantičara, klasičara koji su pisali narodnu, Mokranjca, na primer."

To je još uvek živ materijal, nešto malo smo svirali na koncertima pre više od godinu dana. Izdvojio bih Bembašu to je dobro ispalo. Dobar je i Prekor, tako smo ga nazvali, narod to zove Gde si dušo, gde si rano, klasična džez balada. Nismo je potpuno izobličili, pa da kažu to se samo tako zove. Očuvali smo melodijsku liniju, pa i u improvizaciji, nismo išli na dodekafoniju kao što rade u svetu."

„Svi komplimenti koje dobijamo su u tom pravcu, kako je Oj, Moravo i džez i Oj, Moravo."

Kako sviraju srpski „novinari”…

„Imao sam priliku da zasviram kada sam bio na Umbrija festivalu kao novinar. Promoter jednog brenda najskupljih klavira za džez je Herbi Henkok, jedan od najvećih džez muzičara i ja sam sa pomenutim Tomasom Konradom otišao u njihov salon gde je Henkok trebalo da dođe i sretne se sa novinarima."

„Ali pošto sam došao ranije i sam bio tu, ja sam seo za klavir i počeo da sviram svoje kompozicije. Slučajno je tu bio i vlasnik kompanije. On je kao omađijan došao do mene i pitao šta je to što sviram, ja kažem Balkan džez. On kaže, aha sad čujem orijental, sad čujem bi-bap, džez-sving, sad čujem uticaj Španije. Rekao mi je da treba da budem na bini, da sviram na festivalu. Odgovorih mu da su jedno želje, a drugo realnost ali da nikada ne gubimo nadu."

"Pitao me je zar novinari tako sviraju u Srbiji, a kada sam mu objasnio šta je posredi, nasmejao se."

Povratak u novu normalnost

"Šta je normalnost? Nismo to zaboravili. Kako će ona izgledati? Jer svet neće biti isti, svi se suočavamo sa neizvesnošću, a moj umetnički posao traži predvidivost. Da bismo mogli da isplaniramo svoje korake. Znam da većina gradova u budžetima nije imalo pozicije za ivente. Podeljeno je za drugo, verovatno za lekove i zdravstvo."

„Kakav će biti odnos države prema umetnosti? Publika ima potrebu, ali kakav će biti odgovor privatnog sektora, biznisa, možda će hteti više da ulažu jer je potreba publike velika."

"Voleo bih kada bismo nadoknadili energiju koju smo izgubili.  Da grad Beograd finansira tridesetak koncerata na otvorenim scenama u Beogradu, gde to dozvoljava tehnika i vremenske prilike. Nadam se da će osim klasičnih festivalskih termina biti koncerata svakog vikenda na ovim novim trgovima koje imamo. To je već bilo ranije. To bih voleo, bio bi to pravi potez, približili bismo muziku ljudima."

„Ja sam zakazao koncert za 13. novembar na Kolarcu i ako ne bude nepredviđenih okolnosti i izađemo iz krize čak sam napravio dogovor sa RTS-om da se koncert snimi. Ali, bilo bi lepo da grad uradi ovo što sam rekao. Pre nekoliko godina, jednog leta, na svakih dvesta metara u Knez Mihajlovoj je svirao po jedan bend. Vasil, Jovan Maljoković, ja... Naravno, treba dati tu priliku i mladima."