Kako su metalci branili Jermeniju

Za razliku od drugih bendova tog pravca, oni su bili ideološki i muzički izazovni. Dok su drugi kombinovali gitarsku agresiju metala, sa repom u strofama i pop melodijama u refrenima, SOAD su u svoj zvuk uneli anarhični pank grupe Dead Kennedys, etno-motive u pevačkom nastupu Serdža Tankijana i besprekornu svirku ostatka benda koji je zvučao istovremeno i organski i moćno.

Sam bend je trajao kratko i raspao se na vrhuncu, posle sezone u kojoj su u rasponu od mesec-dva imali dve ploče na vrhu top-liste. Pevač Serdž Tankijan i gitarista Daron Malakijan pošli su svaki svojim putem 2006. godine i napravili solidne solo karijere. Vremenom, kako je i sama diskografska industrija počela da se transformiše, i oni su od globalne atrakcije postali muzičari koji se sada isključivo obraćaju svojim fanovima, sve više se okrećući eksperimentima.

Konačno, suočeni s time da su tokom razlaza postali mnogo manje važni nego kad su bili zajedno, iznova okupljaju bend 2011. godine, prvo za koncertne nastupe, i pomalo koketiraju sa objavljivanjem novog autorskog materijala.

Ipak, posle raznih glasina stiče se utisak da se odnosi između Tankijana i Malakijana nisu u dovoljnoj meri popravili da bi bend mogao da zajedno dođe u studio i stvara novu muziku.

Pa ipak, jutros je System of a Down objavio dve nove pesme. Protect the Land i Genocidal Humanoidz. Tankijan i Malakijan su zanemarili razlike kako bi snimili dve numere posvećene postojbini Jermeniji, kojom su se pre toga bavili aktivistički, ukazujući na turski genocid slično mnogim drugim javnim ličnostima jermenskog porekla.

Zajednički cilj ih je motivisao da snime nove pesme, međutim one predstavljaju veoma neobičan zaokret za ovaj bend. U vrednosnom pogledu, System of a Down je baštinio nešto od stava kalifornijskog panka, otpor prema sistemu, a naročito prema polugama državne represije.

Dve pesme koje su sada objavili međutim nimalo ne liče na pesme koje etablirane zvezde objavljuju na temu aktuelnih konflikata.

Protect the Land

Protect the Land je gitarska himna srednjeg tempa, sa jednostavnom melodijom, energičnim refrenom prilagođenim za grupno pevanje, čak i među ljudima koji nemaju glasovne mogućnosti i izuzetnu dikciju Serdža Tankijana.

Pesma je solidna ali u svom izrazu bitno jednostavnija od onoga što SOAD inače prave, pa se može reći da je prilagođena za najširu medijsku eksploataciju, kao rodoljubiva numera za svaku priliku.

Takav joj je i tekst, govori o odbrani zemlje, o precima koji su proterani sa rodne grude, kako se sada mora ostati i pružiti otpor. Video-spot koji je prati, a koji je zvaničan, ne samo po tome što se nalazi na Jutjub kanalu grupe već i po tome što u njemu učestvuju članovi benda, odiše militarističkim duhom.

Njegovi protagonisti su oni koji štite zemlju, vojnici, sveštenstvo koje ih blagoslovi, dijaspora koja se okuplja na masovnim protestima širom sveta ali i nejač, pre svih deca. U nekoliko navrata kombinuju se igrani delovi sa dokumentarnim, pa imamo učiteljicu koja ispisuje deci poruku na tabli a zatim oblači uniformu, sve to praćeno veoma estetizovanim snimcima jermenskih svetih mesta i hramova.

Ova numera je atipična jer pesme slavnih bendova koje se bave kriznim situacijama obično govore o tragediji rata, pozivaju na mir, razumevanje i popuštanje tenzija, ukazuju na besmisao sukoba.

Međutim, kod System of a Down nema preteranog insistiranja na žrtvama aktuelnog sukoba, više se pominju ranije tragedije koje se moraju preduprediti otporom u sadašnjosti. Biće veoma zanimljivo kako će američka javnost reagovati na ovakvu nedvosmislenu poruku jednog internacionalno značajnog benda koji je proistekao sa njihove scene.

U ratovima na prostorima bivše Jugoslavije, imali smo slučaj hrvatske muzičke scene koja je najdalje otišla u pogledu spajanja propagandnih potreba države i vojske sa popularnom muzikom.

Elvis Presli je u vreme najveće slave služio vojni rok i bio svojevrsni hladnoratovski adut, ali Jura Stublić i Dino Dvornik u muzičkim numerama snimljenim u vreme rata u potpunosti redefinišu pojam rok zvezde kao ratnika.

Štaviše, nadalje hrvatska propaganda upravo i perpetuira taj imidž hrvatskog vojnika kao vesternizovanog ljubitelja rokenrola koji mnogo više liči na junaka američkog filma nego na pripadnika oružane sile sa jugoslovenskih prostora u demodiranoj uniformi JNA.

Toga ima i u spotu grupe System of a Down. Kod njih ima tradicionalnih prizora kao što su vojnici koji celivaju krst u hramu ili vojnik koji se venčava u crkvi, ali i modernih vesternizovanih prizora kao što su žene u uniformi, već pomenuta učiteljica koja stupa u akciju itd.

Genocidal Humanoidz

Pa ipak, ono što smo retko viđali na prostorima bivše Jugoslavije, osim u nekim krčmama kada se baš raspojasaju fanovi Baje Malog Knindže ili Tompsona jeste druga pesma SOAD – Genocidal Humanoidz.

Ona mnogo više liči na njihov raniji opus, reč je o brzoj pesmi sa snažnim pank uticajem, brutalnim slikama u stihovima, nekonvencionalnim vokalnim izvedbama, i mogla bi se zamisliti na njihovim ranijim albumima.

Nastala je pre nekoliko godina na probi benda kad su pokušali da nešto rade zajedno i odustali. U njoj se govori o borbi sa teroristima, o tome da se ne treba predati đavolu a protivnik se opisuje kao genocidni humanoid, što je dosta oštra pank definicija ali u ovom kontekstu može delovati agresivno i rasistički.

Uprkos tome što bi ova pesma mogla imati generalni kritički okvir izvan teme o sukobima u Nagorno-Karabahu, bend ne beži od toga da se i ona odnosi na te događaje što je dosta radikalan stav.

Reč humanoid se našla u pesmi inspirisana navikom rvačkog menadžera Bobija Hinena da publiku naziva humanoidima, nekakvim inferiornim bićima. Pa ipak, reklo bi se da će ovakav rečnik koliko god se žanrovski uklapao otvoriti mnoge kontroverze u danima pred nama.

Međutim, obe pesme imaju određenu predistoriju. Malakijan je Protect the Land pisao za svoj drugi bend, a Genocidal Humanoidz je prošla kroz neka prilagođavanja kako bi od društveno kritičke pesme o američkom ratu protiv terorizma postala pesma o odbrani Jermenije od džihada i genocida koji po viđenju članova benda Azerbejdžan planira da sprovede uz pomoć Turske.

Prevazilaženje razlika

Vreme izlaska pesama je veoma neobično. One su puštene u trenutku kada u Americi postoji samo jedna tema a to su predsednički izbori. Članovi grupe "System of a Down" podeljeni su po tom pitanju, pevač Serdž Tankijan je za Bajdena a bubnjar Džon Dolmajan, inače njegov zet, za Trampa.

Ipak, sve umetničke i političke razlike su zanemarili kako bi snimili pesmu za narod u postojbini, a izdali su je baš u ovom terminu jer strahuju da bi Azeri mogli da iskoriste američke izbore kako bi izvršili odlučujući napad na Jermeniju.

Daron Malakijan sebe čak i otvoreno vidi kao jermenskog vojnika čije su oružje pesme. Serdž Tankijan je obustavio sve svoje planirane aktivnosti i izdanja dok traje rat i u potpunosti je posvećen praćenju situacije u Nagorno-Karabahu koji je posetio u dva navrata i vratio se sa snažnim utiscima.

Bend se nada da će sa ove dve pesme uspeti da zainteresuje američku javnost i izvrši pritisak na administraciju da ekonomskim sankcijama natera Azerbejdžan da obustavi dejstva. Ne treba zanemariti ni njihov ohrabrujući uticaj na sunarodnike u samoj Jermeniji i Nagorno-Karabahu.

"System of a Down" su postigli ogroman uspeh inspirisani idejama koje nikada nisu bile mejnstrim.

Rastali su se zbog nepkolobljenivih umetničkih koncepcija, žrtvujući veoma ozbiljan izvor zarade i afirmacije. Sada su se na svoj način veoma beskompromisno i nimalo politički korektno vratili sa rodoljubivom pesmom, nudeći nešto potpuno drugačije od onoga što velike zvezde inače smeju da potpišu.