Mađarski pijanista Deneš Varjon oduševio publiku na Kolarcu

Umetnik iz Budimpešte je spremio veoma zanimljiv i ambiciozan program, gde je posvetio veče velikim kompozitorima koje lično uvažava – Betoven, Šuman, Šopen i Bartok.

Pijanista je izašao na scenu i odmah se prepustio kompleksnom delu Sonata br. 13 u Es-duru, op. 27 br. 1 Quasi una fantasia Ludviga van Betovena, koju je veliki kompozitor stvorio u periodu 1800-1801, kada je napunio 30 godina.

Varjon se uhvatio ukoštac sa izazovom da gotovo u dahu pred magičnim prstima predstavi četiri stava jedan za drugim u nizu – Andante-Allegro-Andante, Allegro molto e vivace, Adagio con espressione i Allegro vivace.

Ipak, dok publika posmatra umetnikovo „udvaranje“ ovoj kompleksnoj kompoziciji koja se razliva u nekoliko „dramaturških rukavaca“ kroz jedinstvene četiri celine, dela se nižu kao posebna poglavlja, koja mogu stajati nezavisno od Sonate i gotovo imati sopstveni život. 

Samo što je izašao na kraj sa tih višeslojnih 20 minuta ogromnog sadržaja, pijanista hvaljen kao solista, prvoklasni kamerni muzičar, upustio se u vesele i razigrane Dečje scene, op. 15 Roberta Šumana, pravog pesnika zvuka i autora raznih remek-dela.

Komponovao je za života klavirsku muziku, pesme i crkvenu muziku i dosta uticao na stvaralaštvo Bramsa, dok ga je Mendelson angažovao da bude nastavnik klavira i kompozicija.

U odličnom je društvu bio Varjon ove noći, jer posle rasplesanog dela Šumana, usledila je gromada zvana Frederik Šopen i njegova Poloneza-fantazija u As-duru, op. 61.

Kao da se toj muzičkoj dramaturgiji Varjon najviše predao i posvetio, posebno ako se zna da je Šopen prvu polonezu napisao 1817, sa svega sedam godina.

Poslednja koju je komponovao bila je upravo Poloneza-fantazija iz 1846, stvorena tri godine pre kompozitorove smrti. Najpoznatije poloneze su: Vojnička u A-duru, opus 40 broj 1 i Herojska ili Trijumfalna u As-duru, opus 53.

Bartok u završnici koncerta 

Većina poloneza je pisana za solo klavir, idealna za gosta iz susedne zemlje, da se prepusti čarima muziciranja, a onda je sledio novi izazov, a to je Bela Bartok, kroz dva dela – Tri narodne pesme, Sz. 35A i Stare plesne pesme, iz zbirke 15 mađarskih seoskih pesama, Sz. 71. 

Viktor Janoš Bartok, čuveni mađarski kompozitor, pijanista i etnomuzikolog, rođen je u Rumuniji, a umro je u SAD, u Njujorku. Važi za jednog od najvažnijih pijanista i kompozitora, osnivačem etnomuzikologije, antropologije i etnografije u muzici.

Bartok je omiljeni kompozitor Deneša Varjona, što se moglo tek donekle naslutiti po predanosti i zahtevnosti u izvođenju.

U dva bisa u kojima je publika takođe zdušno uživala, muzičar je izveo još zanimljivog, ali kraćeg programa, muzičke komade Bramsa i ponovo Šumana.

Za nekog kome je sasvim uobičajeno da putuje po svetu i održava koncerte sa svim značajnim orkestrima (Budimpeštanski festivalski orkestar, Simfonijski orkestar Berlinskog radija, Sankt Peterburška filharmonija, Kamerni orkestar Evrope, Ruski nacionalni orkestar) ili je u dvoranama od kojih zastaje dah (Karnegi hol u Njujorku, Koncerthaus u Beču, Vigmor hol u Londonu), nezamislivo je da tokom pandemije ne može da nastupa, i posle duže pauze ovo veče je pijanisti bilo prvo da gostuje van rodne Mađarske.

Umetnički vođa raznih festivala, veoma traženi klavirski pedagog, ovim koncertom od skoro 80 minuta pridružio se plejadi velikih pijanista koji su oduševljavali publiku Kolarca u serijalu "Steinway & Sons", pre pandemije u sezoni 2019/2020, među kojima su Boris Berezovski, Denis Kožuhin, Jevgenij Sudbin i Elizabet Leonskaja.