Marija Jovović, ćerka čoveka koji je ubio Antu Pavelića: Moj otac nije bio terorista

Dokumentarni film urednika RTS-a Stevana Kostića, Blagoje Jovović i Ante Pavelić – bilo jednom u Argentini, ovenčan priznanjem Udruženja novinara Srbije, prvi je otkrio detalje atentata na Antu Pavelića koji je izvršio Blagoje Jovović, 10. aprila 1957. godine u Argentini.

Kako se navodi u filmu, ličnošću Blagoja Jovovića se nisu bavili istoričari, već su o njemu pisani publicistički romani. Međutim, jedna stvar je sigurna – Blagoje Jovović pucao je na Pavelića u Argentini.

Gošća Jutarnjeg programa Marija Jovović, ćerka Blagoja Jovovića, koja živi u Argentini, naglašava da oca pamti kao pažljivog oca i divnog muža.

Osim toga, Marija se seća da je otac mnogo čitao i bavio se proučavanjem srpske istorije, o čemu je i pisao. U Argentini je imao veliki krug prijatelja i bio cenjen kao dobar čovek.

Tajna koju nije znala ni porodica

Stevan Kostić, autor filma o Blagoju Jovoviću, napominje da je sticajem okolnosti on otkrio da je Marija bila zajedno sa ocem u Crnoj Gori 1998. godine, kada je Blagoje ispričao celu priču o ubistvu Pavelića.

Naime, kako kaže gošća Jutarnjeg programa, te godine je krenula s ocem i majkom iz Argentine put Crne Gore na pomen pokojnom stricu. Susret sa familijom je bio jako emotivan, jer se Blagoje posle 55 godina vratio u domovinu.

„Onda smo posle par dana otišli u manastir Ostrog, a otac do tada nama nikada nije pričao o atentatu“, dodaje Marija. „Majka i ja smo ga čekale ispred manastira i pitale se zašto se otac tako dugo zadržao unutra. Nije ga bilo sat vremena, a mi nismo znale gde je. A on je bio sa mitropolitom Amfilohijem. Tog dana je ispričao sve kako je bilo. Mi kao familija do tog tenutka nismo ništa znali“, naglašava gošća iz Argentine.

Zašto je jedan čovek morao da uzme pravdu u svoje ruke

O kretanju Ante Pavelića se dosta znalo, napominje Stevan Kostić. O njemu su pisali i hrvatski istoričari, pre svega Bogdan Krizman. Pisalo se i u ustaškoj emigraciji.

„Pavelić 1947. odlazi u Argentinu. Tamo se skriva. Kao što svi znamo, tamo je bila bezbedna lokacija za mnoge nacističke zločince posle Drugog svetskog rata. Do 1998. godine je važila priča kako je navodno Udba izvršila atentat na Pavelića. Ustaška emigracija u Argentini nije mnogo pričala o tome, verovatno im nije bilo baš popularno da pričaju kako je to uradila Udba. S druge strane, ni jugoslovenska strana nije mnogo pričala o tome, a nema i nekih arhiva“, objašnjava Kostić.

Zna se da su jugoslovenske vlasti pedesetih godina tražile njegovo izručenje jer se pretpostavljalo da se Pavelić tamo nalazi, ali je jako mala verovatnoća da je obaveštajna služba u to vreme mogla to da izvši, jer sa atentatima se kreće tek negde šezdesetih, krajem sedamdesetih godina, napominje Kostić.

„Sad, ja mogu da pričam iz onoga što su meni pričali, između ostalog i Mileva Gaćeša Pićan koja je, nažalost, prošle godine preminula, a koja je bila jedini živi organizator atentata, ne učesnik. Ona mi je govorila da je jedan njen rođak, Crnogorac iz Mar del Plate koji je radio kao policajac, slučajno na nekom mestu legitimisao čoveka. Video je da u dokumentima piše neko argentinsko ime, a da je pred njim niko drugi do Ante Pavelić. I tako su oni, po njenoj priči, saznali. Bila je uključena ona, njen muž, njen brat Milan, Milo Krivokapić, Blagoje Jovović i sveštenik Radojica Popović. To su ljudi koji su znali za atentat, niko drugi“, navodi autor dokumentarnog filma Blagoje Jovović i Ante Pavelić – bilo jednom u Argentini.

Atentat obavijen velom misterije

Kada je konačno Blagoje Jovović 1998. godine došao u Ostrog i ispričao svoju priču, koju je kasnije ispričao i novinaru Tihomiru Burzanoviću, pretočenu u knjigu Dva metka za Pavelića.

Kasnije su se pojavile i druge knjige, dodaje Kostić. Pero Zlatar je napisao knjigu u kojoj ima više fikcije i detalja koji nisu verodostojni, ali mediji su i to uzimali kao autentično svedočenje, a sve zbog nedostatka istorijskih izvora. Pre deset godina se pojavila i treća knjiga – Miodraga Ćulafića koji je razgovarao i sa ostalim učesnicima atentata.

„Onda je sve te publicističke romane trebalo pročitati, videti nelogičnosti i netačnosti. Nešto sam pričao i sa porodicom, sa Marijinom sestrom Karinom i Milevom Gaćešom. Onda sam u tom filmu probao da dođem do približne istine, naravno uz onu ogradu, da ispred svega treba da stoji 'navodno', jer Blagoje se na kraju sam našao licem u lice sa Antom Pavelićem, što je isto sticaj okolnosti“, ističe Kostić.

Marija Jovović je takođe napisala knjigu o svom ocu, Blagoje Jovović srpski heroj u Vučjoj jazbini.

„Ja imam prave informacije koje sam čula direktno od njega. Ima dosta knjiga, ali nema toliko informacija o njemu, o njegovoj ličnosti, ko je on bio kao čovek, šta je radio u Argentini i šta je radio pre atentata i posle atentata“, naglašava gošća Jutarnjeg programa.

U Bjelopavlovićima u Danilovgradu dosta se priča o Blagojevom podvigu. Održana je i tribina povodom stogodišnjice njegovog rođenja, na kojoj je govorilo više istoričara. Planirano je da se podigne i spomenik. Pored toga, Zagorska ulica u Zemunu preimenovana je u Ulicu Blagoja Jovovića.

Međutim, mnogi su Blagoja Jovovića optuživali da je terorista, da je bio agent Udbe i plaćeni ubica, napominje Marija Jovović.