Serija o "šoutajm" Lejkersima - prava drama uvek je izvan terena

"Doba pobeda: Uspon dinastije Lejkersa" je ekranizacija knjige Džefa Perlmana o čuvenoj dinastiji Lejkersa koja je dominirala osamdesetih, osvojila pet titula i bila poznata po tome što su bili uzbudljivi za gledanje i nezgodni za igranje.

U prvom trenutku postavlja se pitanje - ali šta je u tako glamuroznoj priči o ogromnom uspehu materijal za HBO, prepoznatljivom po užarenoj drami prepunoj kontroverze?

Recimo, sporedni učesnik osvajanja prve titule tokom Šoutajma, Spenser Hejvud tvrdi da je u to vreme osamdeset posto Lige koristilo kokain. Ipak, malo ko kao on. Naime, Hejvud je u to vreme bio oženjen supermodelom Iman (danas poznatijom kao Bouvijevom udovicom), vozio "rols-rojs" i trošio pozamašnih trista dolara dnevno na narkotike. Prevedeno u današnji novac, to je oko 940 dolara.

Ako je to velika suma, treba napomenuti, na mnogim mestima Hejvudov novac „nije vredeo", dileri su mu davali drogu besplatno samo da bi bili deo glamura koji je nosio Šoutajm.

Hejvud je danas član springfildske Kuće slavnih kao igrač koji je u karijeri imao u proseku 20,3 poena i 10,3 skokova po utakmici.

Ostavio je ipak dubok trag i u istoriji drogiranja kao jedan od pionira „fribejsinga", alternativnog načina konzumiranja kokaina, čiji je bio promoter pod uticajem jednog lekara-narkomana.

Zaseda za Pola Vestheda 

Tokom finala konferencije sa Sijetlom i velike borbe za titulu sa Filadelfijom, Hejvud prepoznaje da je vreme da iskoristi svoju priliku i dođe do titule. Odlučuje da prekine sa drogiranjem dok se ti mečevi ne završe, ali jedne noći je poklekao.

Posle bančenja do tri ujutru sa prijateljima, popio je „kvalud", lek od kog se u „Vuku sa Vol Strita" izbezume Leo Di Kaprio i Džona Hil, sigurno se sećate te antologijske scene.

Seda za volan i kreće pravo na trening. Na nekoliko semafora prema trening-sali Lejkersa pada u san, bude ga sirene, i nekako stiže na sastanak ekipe.

Tokom gledanja snimaka protivnika u zamračenoj prostoriji, nekoliko puta pada u san, ali ga Majkl Kuper, saigrač koji je konzumirao kokain ali nije dopustio da ovaj konzumira njega, u nekoliko navrata budi. Međutim, Hejvudov san je bio pretvrd kad je krenulo istezanje i trener Pol Vesthed ga izbacuje sa treninga.

Ubrzo, nezadovoljan minutažom, mamuran od narkotika i odbačen od patrijarha ekipe Karima Abdul Džabara, Hejvud biva izbačen iz tima kada je bez razloga napao rukija Breda Holanda. Jedino mu se Džamal Vilks javio tih dana da vidi kako je, a to dovoljno govori o tome koliko su se saigrači osetili izdanim.

Izbacivanje iz ekipa i česta odsustva Iman zbog modnih revija po Evropi, nisu dobro uticala na Spensera i on u kokainskoj histeriji kreće da kuje plan. Ubiće trenera Pola Vestheda.

Ideja je sledeća - dovešće ekipu kriminalaca iz Detroita koji ga obožavaju, ovi će Vesthedu iseći kočnice i isterati ga sa krivudavog puta koji vodi prema Forumu.

Šekspirolog i slučajni trener 

Ovde moramo napraviti mali flešbek - krivudavi putevi oko kuće su Vestheda i učinili trenerom Lejkersa. Ovaj bivši koledž pedagog i poznavalac Šekspira je sezonu počeo kao asistent Džeka Mekinija, ni ne sluteći dileme koje će se pojaviti pred njim, povremeno dostojne i samog Barda.

Jednog slobodnog dana, pozvao je Mekinija na partiju tenisa. Međutim, kako su im supruge bile u crkvi na sastanku svog dobrotvornog društva, Mekini je krenuo biciklom do Vestheda. Na krivudavom putu je pokušao da malo uspori bicikl, međutim kočnica se blokirala i on je odleteo sa bicikla udarivši glavom o beton.

Zadobio je povrede glave koje su mu nepovratno oštetile pamćenje i posle nekoliko sezona je shvatio da više ne može da trenira i penzionisao se.

Vratimo se sada u brzinu. Dakle, plan je bio da se na toj već osvedočeno baksuznoj saobraćajnici likvidira Vesthed. Srećom po njega, Hejvudova majka primetila je da ovaj pravi neke sumnjive telefonske razgovore i kad mu je zapretila da će ga prijaviti policiji ako sprema neku nevolju, on je odustao.

Serija "Doba pobeda" dakle samo po ovoj crtici iz prve sezone pokazuje da može biti prvoklasno televizijsko ostvarenje.

Spenser Hejvud je sledeće sezone došao u Evropu, i upamćen je po sezoni koju je u Veneciji odigrao uz rame sa Prajom Dalipagićem. Danas ima sedamdeset godina i izmolio je oproštaj od Vestheda.

Kako je ovaj slučaj prikazan u seriji?

Bes Džerija Vesta 

Slično ovome kako sam ga ispričao, samo sa mnogo više pijeteta prema Spenseru. Autori insistiraju na njegovom autoritetu, recimo spada među retke koje Karim uvažava jer je na početku karijere na sudu izborio svoje pravo da zaigra u NBA, a imao je teško detinjstvo u nezamislivoj sirotinji, potpuno nespojivom sa glamurom igranja profesionalne košarke, naročito u Njujorku gde ga je slava progutala.

Dakle, Perlmanov rukopis je promenjen. Ali, sam Perlman je time zadovoljan uprkos tome što sami protagonisti te ere baš i nisu.

Najviše se žalio Džeri Vest koji je u knjizi prikazan kao bivši igrač koji nije voleo trenerski posao, i bio protiv toga da se draftuje Medžik, da bi u seriji potom sve te Vestove osobine bile prenaglašene do tačke da je zapretio sudom.

U seriji Vest dobija HBO tretman - kada mu Džeri Bas obezbedi budžet sa kojim može formirati šampionski tim on leži go na podu, depresivno suočen sa ispunjenjem ambicije koje se i sam plaši, u kancelariji tokom napada besa lomi svoje MVP odličje i pravi ekscese. Njegova nezadovoljstva su autori dosta eksteriorizovali, i Vest je mobilisao svoje tadašnje igrače i saradnike da ga u ovom sporu sa HBO podrže. I oni su to uradili.

Kako rekoh, Džef Perlman je priznao razlike u tekstu i onome što je na ekranu ali je podržao umetničku viziju i ovom sporu može se reći samo jedno - serija sasvim sigurno nije udžbenik.

Ima tu još tema čiji je prikaz osetljiv, recimo povreda Džeka Mekinija. Sama nesreća je zaista briljantno i moćno ekranizovana, njegovo psihološko stanje posle nje je solidno rekonstruisano, ali opet ima određenih karakternih detalja koji nadograđuju knjigu u veoma osetljivom segmentu.

Rasplakani Kobe Brajant 

Reditelj i producent Adam Mekej možda nije ime koje mnogo obećava kada krenete u bioskop na njegov film, ali za HBO je napravio izuzetnu seriju "Naslednici" i ima dar da okupi ekipu koja će predstaviti ljude koji se nevaljalo ponašaju.

I ovde je u tome uspeo. Doduše, doneo je svoju lošu naviku iz bioskopskih priča, probijanje "četvrtog zida" u kom protagonisti izađu iz scene i kreću da se obraćaju publici, ali je s druge strane svojim prepoznatljivim infografikama, crtežima i natpisima kojima pomaže naraciju uspeo da obogati niz scena u seriji - poput one kada Dželi Bin Brajant u dresu Klipersa brani ubacivanje Lejkersa a na tribinama plače njegov mali sin Kobe, sve praćeno pisanim komentarom "Kobe traži da ga trener uvede u igru".

Stoga, kao što su Lejkersi napravili šou od košarke, tako je i Mekej napravio šou od dramske strukture. Sve može, likovi koji se obraćaju publici, naknadna pamet u kojoj ono što mi znamo biva primenjeno na događaje decenijama ranije, i kada autori sebi uzmu toliko slobode, postavlja se pitanje kako će njom ovladati i da li će ja zauzdati.

Srećom, kao i talenat Šoutajm Lejkersa i ogromna autorska sloboda na kraju biva zauzdata i serija pronalazi svoj oslonac u solidnoj karakternoj drami.

Kada je poručena druga sezona, HBO nam je praktično rekao da ćemo ispratiti celu epohu, koju sama serija završava situacijom kada Medžik saznaje da je HIV pozitivan, i to će biti jedno veoma zanimljivo gledalačko a za mene i profesionalno iskustvo.

Naime, ljubitelji košarke znaju da posle prve titule sledi kriza, sledi shvatanje da Vesthed ipak ne zna dovoljno, neuspeli draft na kom gube Lerija Nensa, i tek dolazak Peta Rajlija nastavlja život ove Dinastije.

Postavlja se pitanje, kako će se serija nositi sa ovom fazom. I moja stručna procena glasi - verujem dosta dobro. Naime, sada su u prvoj sezoni uvedeni likovi, upoznali smo ih većinu u najboljem svetu, i kada krenu padovi, to će likovima dati dubinu i raznovrsnost seriji.

Kao scenarista "Montevidea" u kom doduše ima još manje istorije nego u ovoj seriji uvek sam se pitao kako bi izgledala serija koja ide dalje i recimo prati ekipu na relativno nevažnom šampionatu 1934.

Šta ostaje za nove sezone 

"Doba pobeda" svakako neće biti prva serija koja će pratiti jedan duži sportski ciklus - antologijska i verovatno najbitnija serija smeštena u svet sporta "Svetla petkom uveče" Pitera Berga pratila je pet sezona u životu dve srednjoškolske ekipe američkog fudbala gde je bilo i trofejnih i propalih sezona, dakle ranijih uzora ima.

No, karakteri su postavljeni. I oni najvažniji su uspeli da komuniciraju sa publikom.

Najslabiji od jakih likova bio mi je Pet Rajli kog igra Edrijen Brodi. Perlman ga u knjizi opisuje kao znatno sigurnijeg i mnogo više kul lika nego što je u seriji i rekao bih da autori žele da povećaju tu transofrmaciju junaka od poluhipika do zalizanog kouča u Armani odelu koji ide iz grada u grad kao babica NBA slave i porađa ništa manje od dinastije.

Najbolji Karim Abdul Džabar kog sam video na ekranu bio je Deantoni Lengston, još u fazi kad je bio Lu Elsindor u biografskom filmu o Goutu. Solomon Hjuz ima naravno daleko veću ulogu, takođe je bivši košarkaš i ima harizmu punokrvne filmske zvezde. Način na koji gradi - sada već Karima - počev od scene u kojoj ga uvode kao junaka - na snimanju kultne role u još kultnijoj parodiji "Ima li pilota u avionu" pa sve do jedan-na-jedan scene kada poučava Medžika filozofiji "nebeske udice", ispunjava ekran neverovatnom harizmom, energijom i nedodirljivim autoritetom.

Kvinsi Ajzea u ulozi Medžika opet donosi sav neophodni šarm po kome se izdvojio i kojim je ne samo razoružao saigrače i javnost već odveo Ligu u internacionalne okvire, postepeno je učinivši globalnom.

Sin Lejkera Norma Niksona, Devon, igra svog oca, takođe veoma efektno, glumački ubedljivo i energično. Jedna od duhovitijih scena u seriji prati glumačko iskustvo samog Norma Niksona koji se pojavio u kultnoj košarkaškoj komediji "Riba koja je spasila Pitsburg" i na premijeri shvatio da mu je uloga bitno reducirana. Džamala Vilksa nema mnogo u seriji pa nema pomena njegove upečatljive uloge u prvom filmu Lorensa Fišburna iz 1975. godine.

I dalje mi je podela Eplove parabiografske serije o Kevinu Durantu košarkaški ubedljivija, naprosto snimana je sa mnogo manjim budžetom i sa znatno manje specijalnih efekata - ali ovi momci deluju kao Medžik, Karim i Norm čak i kada im se baci lopta.

Ključ u svlačionici, ne na terenu 

Kao i svaka uspešna dramska obrada sportskog događaja ili ekipe, ključ je uvek u međuljudskim odnosima koji na terenu dostižu svoj vrhunac a ne u loptanju, i to Mekejeva ekipa dobro zna.

Džeri Vest će možda otići na sud, ali "Doba pobeda" je izuzetno uspela i atraktivna serija koja što više pokušava da nas uvede iza mita o Lejkersima zapravo ga ojačava, i nema sumnje za koji klub navijaju njeni autori.

Džejson Klark je ugledan glumac i Džeri Vest uprkos nešto karikaturalnijem prikazu nije potcenjen kao ličnost i pored nervoze i namćorluka, krije se smisao za humor i veština da se prepozna talenat.

Skoro deceniju pre ovih događaja snimljen je film "Kum". Sada je i taj kultni poduhvat, maltene u isto vreme dobio seriju o svom nastanku i čini se da je ovo televizijska sezona velikih losanđeleskih priča.

A Lejkersi i "Kum" su neke od najvećih.