Komedija apsurda i omaž mangupima i džezu „Ne igraj na Engleze" - u bioskopima

Pozorišnu scenu zamenili su filmskom. Živi kontakt sa publikom - kamerom. Glumci Marko Živić, kome je to bila prva i poslednja glavna uloga na filmu, Daniel Sič i Ivan Tomić protagonisti su komedije apsurda o ljudima koji žive linijom manjeg otpora. Njihovi životi u senci su fudbalskih kladionica i utakmica engleske lige.

„Oni su univerzalni likovi ja mislim da će film biti prepoznatljiv i u Japanu ako se prikaže. Ta priča o jednom trulom prijateljstvu apsolutno je univerzalna i ljudi se jednostavno nađu o tome", kaže Sič.

„Za publiku koja je gledala predstavu da ima šta da vidi u filmu, da ima da se podseti onoga što je gledala u pozorištu i da vidi kako je to urađeno na filmu i da vidi dosta tih novih stvari koje su dodate, a publika koja nije gledala predstavu ima prilikue da uhvati deo te atmosfere koju smo mi imali na predstavi", dodaje Tomić.

Ne igraj na Engleze veliki je povratak reditelja Slobodana Pešića, poznatog po kultnom domaćem filmu iz 1987. Slučaj Harms. Sada je snimio nešto sasvim drugačije - u hibridnoj igrano dokumentarnoj formi, zaigrao je na prvo, drugo polovreme i produžetak. U tri poglavlja, dugogodišnje prijateljstvo glavnih junaka, uz uložen novac stavljeno je na kocku - na samo jedan tiket.

„Na kraju vam ostane neka knedla u grlu, zato što to nije slapstik komedija nego ima jednu poruku oko te njihove zavisnosti i mene je sve vreme intrigiralo kako ja da filmskom platnu da tu knedlu napravim a da ona bude bliska gledaocima i da shvate da ipak postoji hepi end", izjavio je reditelj Slobodan Pešić.

Film je omaž Beogradu, beogradskim mangupima i džezu.

Originalnu muziku potpisuje Duško Gojković u izvođenju Big benda RTS-a. A rečenica kojom počinje i kojom se zvršava Pešićev film - Ne igraj na Engleze, prema rečima reditelja ima više značenja. Ona su svakako u oku posmatrača.