Šah-mat – kako je serija vratila sjaj jednoj od najstarijih igara

Meč između Fišera i Spaskog, 1992. u Beogradu, pratilo je više od 200 novinara, a nagradni fond je bio pet miliona dolara. U ovoj igri, Srbija je u prošlom veku bila među najuspešnijim državama u svetu, a takmičari su bili izuzetno poznati.

Danas deca od prvog razreda imaju mogućnost da ga uče u školi, ali nije obavezan predmet. Tamara je prvakinja Srbije u šahu do 10 godina i nastupa za šahovski klub „Vidikovac“, dok je Anja svoju prvu nagradu osvojila u Solunu.

„Deda mi je pokazao prve poteze i onda sam pronašla ljubav u šahu i zato sam se učlanila u klub. Već sam krenula aktivno da igram i idem na turnire. Bila sam na puno turnira, u Estoniji, Mađarskoj, Bosni, Rusiji“, kaže Tamara.

„Krenula sam na šah jer je moj otac igrao šah kao mali. Veoma je zanimljivo“, objašnjava Anja.

Neurolozi tvrde da je šah gimnastika za dečji mozak. Kod dece se razvija sposobnost brzog i pravilnog promišljanja i strpljenja u važnim situacijama.

„Šah je u Srbiji bio kao izborni predmet, ali je malo škola izvodilo nastavu šaha. U Rusiji, na primer, šah je obavezan predmet, tamo se više igra i zato oni imaju bolje rezultate“, navodi Dejan.

Šahu su popularnost ukrale neke druge igre i okolnosti. Na primer – spor je, a vreme na televiziji košta, pa se nikome ne isplati da prenosi turnire uživo. S druge strane, serija Damin gambit je munjevitom brzinom vratila popularnost ovoj igri.

„Šah se iz školskih klupa i školskih prostorija preselio na internet, tu se sada sve odvija, igraju se turniri, vežba se, deca uče šah, retko šta se prenosi na televiziji“, kaže Dejan.

„Šah je život“, rekao je Bobi Fišer. Ako igrate bez plana, verovatno ćete izgubiti. Svaki potez je važan, kao i korak u životu. Možda je internet šahu oduzeo stari sjaj koji je nekada imao, ali je ujedno najstariju stratešku igru, uz pomoć serije ponovo učinio popularnom i dao joj novi sjaj i prepoznatljivost.