Rambuje i Kumanovo, tajni pregovori, izneverena očekivanja i da li je moglo drugačije

„Sporazum u Rambujeu je opšte mesto u novijoj srpskoj istoriji, većina ljudi su njegovi savremenici, a iako je dosta toga poznato, mi smo se trudili da u film ubacimo što više stvari o kojima do sada nije bilo reči, otkrijemo šta se zapravo dešavalo iza zidina tog zamka“, rekao je novinar RTS-a i autor dokumentaraca Miloš Milić.

Trud je uložen i da sagovornici budu drugačiji od onih koji su već o tome govorili, pa su sagovornici akteri tog događaja – neki su učestvovali u samim pregovorima, a neki, iako su iz Beograda pratili, imali aktivnu ulogu.

„Nadam se da će svi gledaoci moći da saznaju nešto i da će na kraju filma moći da donesu zaključak da li su stvari mogle možda i drugačije da se završe“, dodaje Milić.

Produkcija filma bila je veoma naporna i pratilo je puno pehova, a film je prvobitno trebalo da bude emitovan pred kraj godišnjice bombardovanja u junu.

„Bilo je jako teško doći do nekih sagovornika. Tu je i pokojni profesor Vladan Kutlešić, član pregovaračkog tima Srbije, koji nam je još prošlog leta dao intervju i otkrio da su pre Rambujea vođeni tajni pregovori između Beograda i Vašingtona. Ideja je bila da se oni završe potpisivanjem sporazuma, a ne konferencijom u Rambujeu kako se to na kraju završilo“, kaže Milić.

Vladan Kutlešić, koji je nedavno preminuo, otkrio je šta se to zapravo dešavalo iza zatvorenih vrata, zašto su tajni pregovori propali, kako je to uticalo i šta se dešavalo kasnije u Rambujeu, da li je Srbija imala saveznike i da li je Srbija mogla da se nada drugačijem epilogu.

Drugačija priča i izneverena očekivanja

Iako je bilo teško doći do sagovornika, dokumentarac otkriva puno novih detalja, a koji govore nešto drugačiju priču od one koju smo slušali prethodnih 20-ak godina.

„Hteli smo i da dovedemo neke sagovornike sa albanske strane, ali oni nisu želeli da govore za nas niti o ovoj temi. U početku sam mislio da je to mana filma, ali smo onda došli do toga da on bude posvećen srpskoj strani i da ona ispriča svoju priču“, dodaje autor filma.

Osim Kutlešića, tu je i bivši ministar spoljnih poslova Jugoslavije Živadin Jovanović, generalni direktor Politike Hadži Dragan Antić, međunarodni posrednik i predstavnik EU Volfgang Petrič, članica našeg pregovaračkog tima Guljbehar Šabović prvi put je sada govorila o Rambujeu, Zoran Anđelković, noviinarka Aleksandra Nikšić koja je izveštavala sa pregovora.

„Radeći na filmu došao sam do drugačijeg zaključka nego onog koji sam imao, pre svega zbog onoga što je profesor Kutlešić otkrio o pregovorima pre Rambujea. Sami pregovori u Rambujeu jesu bili zamka i bilo ju je teško izbeći, ali je bilo nemoguće ne učestvovati u čitavom procesu. Tamo su mogle neke stvari drugačije da prođu nego što jesu. Na pregovorima je učestvovala i Rusija, koja je, da tako kažem, izneverila očekivanja Beograda u tom trenutku“, ističe Milić.

U snimanju dokumentarca u ogromnoj meri pomogla je arhiva RTS-a, koja je, kako kaže, nacionalno blago Srbije.

Otvaranje američkih tajnih arhiva

Dokumentarac Kumanovo, pregovori pobednika (koji će biti emitovan narednog utorka) obeležilo je da su usred snimanja otvarani američki tajni arhivi i da su dokumenti u njima pokazali kako je zapravo vođen rat, šta se događalo iza zatvorenih vrata u Vašingtonu.

„To jeste neka vrsta ekskluzive i u filmu ćemo saznati mnogo informacija koje nam se možda neće dopasti, a koje govore o tome šta je Vašington spremao, pokušavao i na kraju uspeo da uradi tokom rata“, navodi Milić.

Iako mnogi smatraju pregovore u Kumanovu kapitulacijom, sagovornici u filmu i pregovarači Srbije general policije Obrad Stevanović i general vojske Branko Krga ne smatraju da je to tačno i u filmu su objasnili svoje razloge.

Film govori i o prvim danima juna 1999. godine kada su u Srbiju stigli Ahtisari i Černomirdin, koji su doneli novi ultimatum Slobodanu Miloševiću.

„Ti trenuci su bili veoma dramatični, iako se sve završilo za manje od 24 sata nakon njihovog dolaska. Saznaćemo kako je to zapravo izgledalo sa druge strane, kako je Milošević pristao na ultimatum i kakve je to sve posledice proizvelo kasnije u Kumanovu“, ističe Milić.