„Oaza“ – pogled na ljude od kojih često skrećemo pogled

Film Oaza će u Veneciji biti prikazan u okviru programa „Dani autora“ koji ima za cilj da stimuliše originalni filmski izraz autora iz celog sveta. Retke su prilike da srpski film bude zastupljen u selekciji velikih festivala, kaže gost Jutarnjeg programa, reditelj Ivan Ikić i dodaje da je ovo četvrti film proizveden u Srbiji koji će u 21. veku biti prikazan na Festivalu u Veneciji, što posebno u trenutku u kome se trenutno nalazimo ima veliku vrednost.

„Festivali se otkazuju, traže se neke alternative preko interneta, tako da je ovo prva prilika da će festival biti održan pred publikom. Za nas koji smo pravili film to ima poseban značaj jer, nekako, na kraju jednog puta koji je trajao četiri godine, ovo je neka vrsta potvrde da to što smo radili je imalo nekog smisla i da se ispostavilo na kraju da sve što smo snimili je valjalo“, naglašava Ikić.

Priča Ikićevog filma Oaza (ranije poznatog pod naslovom Korisnici) smeštena je u Dom za decu i mlade ometene u razvoju, a vrti se oko ljubavnog trougla između dve devojke i jednog mladića koji žive u ovom Domu. Glavni kuriozitet vezan za ovaj film je to što se reditelj odlučio da glavne uloge poveri pravim korisnicima doma.

„Bilo je nekih pokušaja gde su obično dobijali jednu ulogu ili igrali sami sebe, a ovo je mnogo veći zahvat jer se radi o tri glavne uloge i puno sporednih uloga i plus se radi o jednom glumačkom postupku gde oni ne igraju sebe već izmišljene likove“, napominje gost Jutarnjeg programa.

Na opšte zadovoljstvo, naturščici su se snašli bolje no što je iko očekivao. S obzirom na to da nisu imali bilo kakvih prethodnih iskustava na koje su mogli da se oslone, ovo je bio veliki rizik i sa produkcione i rediteljske strane, jer snimanje filma je dug proces koji traje i po dva meseca, u koji svi moraju biti uključeni od početka do kraja, bez prava na grešku, dodaje Ikić.

Pored njih u ulozi vaspitača su poznata glumačka imena poput Gorana Bogdana i Maruše Majer. Reditelj naglašava da su se posle puno razmišljanja opredelili za glumce za koje su pretpostavili da će se korisnici doma u njihovom društvu osećati najopuštenije, da neće biti distance između njih i njihovih mlađih kolega iz doma.

„Ovo je bio veliki izazov i za njih jer su otkrili jedan novi svet glume za koji ni oni, pa ni ja, nismo znali kako funkcioniše i da li uopšte funkcioniše", ističe reditelj.

Ideja za ovaj film je dugo čekala realizaciju, ali kako napominje Ikić, filmovi su maratonske trke i to traje godinama, pogotovu deo oko finansiranja i to se obično pretvara u „olimpijski ciklus“. Četiri godine je najbrže što može da se očekuje, mada su ti procesi predugi, a sve to vreme treba zadržati motivaciju i fokus na temi koju želite da pretočite u film, napominje gost Jutarnjeg programa.

Ovo je film koji daje jedan nov i neobičan pogled na svet koji ne viđamo često i pogled na ljude od kojih i društvo često skreće pogled.

„To je jedan svet za koji se svi mi trudimo da nemamo kontakt i retke su prilike kada u javnosti možemo da vidimo ikakvu sliku ljudi koji žive na drugačiji način i koji su zbog toga na neki način odstranjeni iz ostatka društva. To je jedna mnogo dublja društvena tema nego što je ovaj film i nešto na čemu mora puno da se radi“, smatra reditelj Oaze.

Film će pre svega pokazati mogućnosti osoba sa posebnim potrebama, neke njihove sklonosti i talente za koje niko prethodno nije znao da postoje, što će sigurno promeniti i sliku o njima i tome ko su, šta su i šta mogu i da su ravnopravni članovi društva kao bilo ko drugi. Moramo naći neku vrstu otvorenosti u sebi i prihvatiti svek oko sebe svim srcem i da razumemo ljude koji su drugačiji od nas i da ih prihvatimo, kaže na kraju gostovanja u Jutarnjem programu, reditelj Ivan Ikić.