Ubice sa podvezicama i štiklama – postoje li takve žene

Glavna junakinja filma Ava, pored toga što je plaćeni ubica, mora da se bori sa problemima vezanim za porodicu, bivše ljubavi, zavisnost i post-traumatski stres.

Skoro je zadivljujuće koliko je klišea o ženama plaćenim ubicama stalo u ovaj film – Ava ubija u crvenoj haljini bez leđa, plače dok ubija, glumi eskort-damu, i pravi krvoproliće u klubu. Samo nedostaje i kadar njenih podvezica u sred scene ubistva, kao što možemo videti u, na primer, Atomskoj plavuši ili Terminalu, smatra kolumnistkinja Gardijana, Eni Bilson.

Pored tih klišea ubačeni su i mnogi drugi poznati elementi iz filmova o ubicama: osveta, želja za normalnim životom kao i izdaja bližnjih. Ipak, Ava odlučno prati isti put kao i Terminal, Ponosna Meri, Kolumbijka, Pepermint i bezbroj drugih filmova čije su glavne junakinje neodoljive mašine za ubijanje, ukrašene upadljivim karminom i širokim asortimanom perika.

Najveći izazov za autore filmova o ženskim plaćenim ubicama je da od bezdušnog ubice koji je maltene mitsko biće konstruišu lik s kojim publika može makar da saoseća, ako ne i da se poistovećuje. Luk Dženings, autor romana na kojima je zasnovana serija Ubiti Iv tvrdi da: „Pomisao da postoje neke izuzetno zgodne žene koje ubijaju ljude u luksuznim haljinama je čista maštarija“.

I zaista, šarmantna, nepredvidiva i modno osvešćena junakinja Vilanel (koju glumi Džodi Komer) sa svojom stvarnom parnjakinjom, baskijskom teroristkinjom Idojom Lopez Rianjo, deli samo sociopatiju.

Ipak, da je autorima ovih filmova važno da budu bliski stvarnosti, ne bi im junakinje bile toliko vanserijski harizmatične i neodoljive. Obično se kaže da žene posle četrdesete postaju nevidljive, te bi najefikasniji plaćeni ubica bila staromodna i neupadljiva Roza Kleb, iz filma o Džejmsu Bondu Iz Rusije s ljubavlju. No, direktore producentskih kuća – kao ni mušku publiku – ona ne privlači, osim kada bi je igrala Helen Miren.

Čovek prosto ne može da se ne zapita šta je s nekim kao što je Lik Beson, koji je praktično fabrika smrtonosnih lepotica u malom. Učestvovao je kao scenarista, režiser ili producent u pravljenju bar šest ovakvih filmova, uključujući Transportera 2 (u kom se pojavljuje Lola, ubica u donjem vešu) i legendarnu Nikitu. Besona su brojne žene optužile za seksualno napastvovanje, dok on poriče sve optužbe.

Mitologija o Ruskinjama plaćenim ubicama takođe je česta pojava. U gorepomenutom Bondovom filmu iz 1963. godine glavni negativci su tim nalik na Lepoticu i zver – smrtonosna Roza Kleb i špijun-zavodnica Tatjana Romanova. Neprivlačna, starija žena često se izostavlja iz novijih filmova o smrtonosnim Ruskinjama, a glavna uloga prepušta se lepotici, koja je često supermodel ili balerina.

Očigledno je da žene žele da učestvuju u ovakvim filmovima: Šarliz Teron, Margo Robi i Džesika Čestejn su se sve našle u producentskoj stolici filmova o ubicama u kojima su glumile, a Taradži Pi Henson je čak i bila izvršni producent Ponosne Meri.

Ipak, puko tovarenje glavne junakinje neodređenim i već viđenim problemima neće je učiniti zanimljivijim ili kompleksnijim likom, već samo još jednim u nizu stereotipnih uloga za žene u akcionim filmovima, pored uloge majke, supruge, poslovne pratnje ili kidnapovane ćerke.