Gledajte španske filmove i sve će vam biti jasno

Striming je, međutim, čudna pojava i na njemu ne važe isti principi kao u bioskopskom prikazivanju.

Na ovim platformama naime mnogo uspeha imaju filmovi kakve publika voli da gleda ali nikada ne bi platila bioskopsku kartu (i kokice i sokove koji uz nju idu) za njih.

Stoga su svi bili iznenađeni kada je prva pandemijska lista najgledanijih filmova na Netfliksu donela film "Zaštitnik", jedan odličan akcioni triler sa Melom Gibsonom star cele četiri godine, ili španski film "Platforma" koji ni u samoj Španiji nije imao veliku gledanost u bioskopima.

Netfliks kao poslednja luka 

Španska kinematografija je proteklih nekoliko godina razvila veoma zanimljiv odnos sa Netfliksom. Za razliku od holivudskih autora i zvezda koji su ušli u snimanje filmova koji svoju jedinu ili skoro jedinu eksploataciju imaju na ovoj platformi, gde samo retki izuzeci poput Kuaronove "Rome" ili Skorsezeovog "Irca" idu u bioskope, španski naslovi uredno idu u bioskope, i posle eksploatacije listom završavaju na Netfliksu.

Posledice toga se manje osećaju na španskom tržištu, ali su zato i te kako prisutne na tržištima kao što je naše gde publika još od ranih devedesetih voli španski film, ali ga sada ima sve manje na bioskopskom repertoaru i televizijskom programu.

Ipak, zahvaljujući toj okrenutosti strimingu, španski film sada može mnogo dobiti na vidljivosti kada je Netfliks postao ključni način za gledanje filmova.

Terapija klaustrofobije 

Već pomenuta "Platforma" Galdera Gazdeu-Urutije je zanimljiv pazolinijevski naučnofantastični film koji dobro komunicira sa aktuelnim stanjem klaustrofobije.

Smešten je u futuristički zatvor koji je izgrađen od stotina vertikalnih nivoa. Na svakom nivou su po dva zatvorenika. Problem je što od najvišeg nivoa kreće trpeza sa hranom i spušta se nivo po nivo tako da oni pri dnu ne dobiju ništa, a robijaši periodično menjaju spratove na kojima su zatočeni.

Gezdeu-Urutija na veoma mišićav i efikasan način režira ovu priču koja u sebi nosi snažan egzistencijalistički naboj i svoj naučnofantastični i horor naboj pretvara su snažnu metaforu.

Stoga ovde imamo posla sa filmom koji bi mogao biti interesantan i ljubiteljima žanrovskog filma, ali i onima koji vole da se tokom gledanja zamisle. Na duže staze, ipak, mislim da će ga ova prva grupa više pamtiti.

Španski originali i kineski rimejkovi 

Oriol Paulo je jedan od malobrojnih španskih reditelja koji je uspeo da izgradi izuzetan komercijalni uspeh van španskog govornog područja. Štaviše, njegovi filmovi su uredno dobili kineski i indijski rimejk.

Kod nas je pre tri godine imao veliki hit sa filmom "Nevidljivi svedok", u kom je glavnu ulogu ostvario španski filmski i televizijski superstar Mario Kasas.

Novi film Oriola Paula je znatno bolji od "Nevidljivog svedoka", i dovodi ga u onaj milje španskih žanrovskih velemajstora u kome je nekada delovao Alehandro Amenabar, reditelj čija se veličina poprilično ofucala posle Oskara za najbolji strani film.

Oriol Paulo nije tako originalan kakav je u svoje vreme bio Amenabar, kada je sa scenaristom Mateom Hilom radio film "Otvori oči", ali je zato vrlo efektno spojio nekoliko već poznatih premisa u filmu "Miraž".

"Miraž" sa šmekom "Frekvencije"

Paulo ponajviše pozajmljuje od filma "Frekvencija" Gregorija Hoblita koji je pre dvadesetak godina, ili baš kad je Amenabar bio na vrhuncu, bio hit kod nas.

I ovde imamo priču o čudnoj oluji i električnom pražnjenju koji povezuju ljude u dva vremena – jednu majku i jednog dečaka koji je na putu da nastrada kao svedok krvavog zločina u komšiluku.

Kada žena iz sadašnjosti spase život dečaku iz prošlosti, njena sadašnjost pretrpi ogromne promene, između ostalog i tako što više nema dete, i ona mora da shvati šta joj se desilo.

Oriol Paulo snima film koji je formalno već viđen u holivudskoj produkciji, ali mu sa španskim ambijentima i jakom melodramskom osnovom daje svež pečat.

"Miraž" funkcioniše kao dobro podmazana mašina sa zapletom koji se vešto postavlja i dinimačno izlaže i sjajnom ulogom Adrijane Ugarte u emocionalnom jezgru filma.

"Miraž" će izuzetno dobro komunicirati sa našom publikom, koja je svojevremeno zavolela španske ljubavne trilere zbog njihovog zdravog spoja holivudske dinamike i evropskog senzibiliteta.

"Osveta" i "Stanar"

Pre nekoliko godina, veliko oduševljenje ljubitelja visokooktanskog trilera probudio je film "Osveta" Danija de la Torea sa Luisom Tosarom u glavnoj ulozi.

U njemu je usled španskog ekonomskog sloma jedan poludeli građanin minirao automobil bankaru koji ga je uvukao u dugove. Tog nesrećnika nateranog da postane negativac odigrao je Havijer Giterez, poznati španski karakterni glumac.

U novom filmu Braće Pastor "Stanar", Havijer Giterez igra sličan lik, samo što ovoga puta ima protagonizam. Za razliku od filma "Osveta", gde je bankar glavni lik, ovde je protagonista propali marketinški stručnjak koji odlučuje da se uvuče i umeša život mladog uspešnog čoveka koji se uselio u njegov stan, koji više nije mogao da plaća.

Više paralela se može povući između filmova "Osveta" i "Stanar", među kojima nije samo to što glavnu ulogu igra Havijer Giterez i ima slične zadatke već i po odnosu prema automobilu kao statusnom simbolu u oba ostvarenja.

Ovde glavnu ulogu, onu koju je igra Tosar – sada igra Mario Kasas i zanimljivo je videti ga u roli u kojoj nema tako jak protagonizam.

"Kliconoše" i "Oko za oko"

Španska braća Pastor su imala poluuspešnu holivudsku epizodu u kojoj su snimili jedan izuzetan film i to baš o apokaliptičnoj pandemiji "Kliconoše" sa Krisom Pajnom.

Ako niste gledali, a želite da ovih dana gledate filmove o bolestima, onda ga obavezno potražite. Elem, "Stanar" je njihov puni kambek u vrhunsku formu i to na domaćem terenu. Ovaj film koji je direktno završio na Netfliksu pokazao je da su oni u Španiji pronašli možda i bolji Holivud od onog koji postoji u Americi.

Luis Tosar vreba kroz ovaj tekst i za kraj je zaista red da ukažemo i na neki njegov film. Zato će dobiti dva.

Prvi je "Oko za oko", izuzetan triler Paka Plaze koji je godinama bio nepravedno zarobljen u zombi serijalu "REC".

Ovo je priča o ostarelom kriminalcu na samrti kog puštaju iz zatvora na palijativnu negu u staračkom domu i bolničaru koji preuzima brigu o njemu, ali ima mračnu tajnu koja će ga koštati glave.

"Prednosti putovanja vozom" 

Pako Plaza je radio serijal "REC" u korežiji sa Haumeom Balagerom. I Balagero je u pauzama tog serijala snimio sjajan film "Lepo spavaj" sa Tosarom, koji stoji kao krunski domet njegove karijere.

Čini se da je Paku Plazi pošlo isto za rukom, a rekao bih i da ova dva filma imaju određenih sličnosti u čije opisivanje ne bih ulazio da vam ne bih kvario užitak.

Ako je "Miraž" nešto nežniji žanrovski rad, onda je "Oko za oko" tvrđa trilerska priča za ljubitelje i poznavaoce koji su u neprekidnoj potrazi za novim trendovima i novim favoritima.

Za kraj ostaje film "Prednosti putovanja vozom", bizarna crna komedija sa elementima trilera, pa možda i horora nastala po prozi Antonija Orehuda Utrilje.

Scenarističku adaptaciju napravio je Havijer Guljon, pisac koji je proveo nekoliko godina u Holivudu, između ostalog radeći i na filmu Danija Vilneva "Neprijatelj".

Ovaj film u režiji Arica Morena ponajviše u pogledu estetike duguje Žan-Pjeru Ženeu, i njegovim visokoestetizovanim bizarnim crnim komedijama.

Osnovna tema filma su teška psihička oboljenja i kako se ona reflektuju na percepciju stvarnosti i sposobnosti ljudi da pripovedaju.

Aric Moreno u saradnji sa Guljonom uspeva da očuva nešto tog proznog pristupa pripovedanju, ali i da filmskim sredstvima iskaže razne slojeve nepouzdansti ispovesti proisteklih iz poremećene percepcije stvarnosti.

Epizoda sa Kosovom 

Za našu publiku može biti naročito zanimljiva deonica o šizofreničaru koji ima doživljaj ili fantaziju o vojnoj službi na Kosovu tokom koje nabasa na lanac trgovaca organima i dečjih pornografa.

Možda ovakva dela u našoj južnoj pokrajini još nisu procesuirana, ali su, eto, barem poput Napoleona ušla u domen fantazije na Zapadu.

Morenov film je dinamičan, crnohumoran, bizaran i usklađen sa onim što je nekada evropski art-haus film relativno redovno dovodio u bioskope kada su Žene i njegovi savremenici uspevali da mobilišu gledaoce. Sada se to dešava na strimingu.