Novak je poručio deci da ne odustaju od snova i dao primer kako se oni ostvaruju

Prateći dosadašnju Novakovu karijeru dobili smo prave i kvalitetne lekcije iz psihologije motivacije, naglašava gošća Jutarnjeg programa, psiholog Ivana Orolicki, drirektorka Osnovne škole „Svetozar Marković“ u Beogradu.

„Bez obzira da li su u pitanju ti najveći snovi koje može jedna osoba u milion da dostigne, ali ima puno dovoljno velikih snova i ciljeva kojima mladi ljudi mogu da teže. I upravo smo prateći Novaka videli sve bitne stvari“, ističe Orolicka.

Videli smo šta znači kratkoročni, a šta dugoročni cilj. Koliko odricanja je potrebno da bismo dostigli neki važan cilj u životu. Zatim, kako da se podignemo posle poraza. Kako deo po deo da unapređujemo i takmičimo sami sa sobom, dodaje psihološkinja.

„Još jedna bitna stvar je i istrajnost. Znači, moram da budem dugo vremena na vrlo visokom nivou. Održati postignuće je još jedna lekcija iz psihologije motivacije koju smo mogli da vidimo od Novaka.“

Orolicki priznaje da bi verovatno njena prva reakcija na Novakovu izjavu, kada je kao sedmogodišnjak rekao da mu je cilj da postane prvak, bila pomisao da je nerealan, ali neki ipak uspeju u tome, mada je očigledno koliko odricanja i rada je potrebno.

Međutim, postoje i oni snovi vezani za obrazovanje, umetnost ili sport koji su mnogo dostižniji i ne moraju podrazumevati samo kategoriju najbolji na svetu, već može biti i dovoljno dobar, jedan od najboljih u grupi boljih i tako dalje, napominje gošća Jutarnjeg programa.

„Deca koja ostvaruju visoka postignuća prosto se uoče u školi. To su deca za koju vidite da im nije teško da u nečemu provode više vremena, da nešto brže uče, lakše savladavaju, da su spremna na odricanja. U smilu – neću otići na rođendan ili neću otići na ekskurziju da ne bih propustio treninge i slično“, objašnjava Orolicki.

Kada su raniji uzrasti u pitanju, neophodna je i podrška sredine, škole i porodice, kako bi se polako razvijala ta samoregulacija u učenju, spremnost na odricanja, izvesna doza discipline i istrajnost.

„Ipak, vrlo je važno postaviti realna očekivanja i možda malo viša. Nije dobro postaviti nerealna očekivanja jer to onda dovodi do frustracija, nezadovoljstva, patnje. Ali ta neka malo viša očekivanja mogu da imaju motivacioni efekat“, ističe psihološkinja.

Uloga roditelja

Dešava se da roditelji ponekad budu u situaciji da donekle ometu dete u ostvarenju nekih snova, ili mu previše ukazuju na rizike posvećivanja nečemu gde uspeh nije siguran.

Ali ako vide da je dete zaista tome posvećeno, onda je važno da roditelj ukaže na rizike i da ukaže na pronalaženje nekog alternativnog puta, nekog plana be, za slučaj da ne uspe, recimo kao vrhunski sportista gde jedna povreda može da poremeti sve planove.

„Bitno je podržati određeni talenat i interesovanja i ne očekivati od deteta da u svemu bude na vrhunskom nivou, nego u onome što ga zanima“, kaže na kraju gostovanja u Jutarnjem programu, psiholog Ivana Orolicka.