Zagrljaj govori više od reči – danas je Međunarodni dan zagrljaja

Zagrljaj je oblik neverbalne komunikacije i spada u haptičku (dodirujuću) komunikaciju, objašnjava Mirjana Vuksanović. Zagrljajem govorimo mnogo više nego rečima. Grliti se mogu dve ili više osoba istovremeno – porodica, sportski tim, prijatelji... 

„Zagrljaj svima puno znači zato što predstavlja pripadanje, ljubav, donosi radost. Vrlo je nezahvalno govoriti o učestalosti grljenja. Postoje neki tekstovi koji savetuju koliko puta treba nekoga da zagrlite, ali treba nekoga da zagrlite ili vas neko da zagrli, kada to oseti kao potrebu, kada vam prija, kada vam je drago. Bitan je kvalitet, a ne kvantitet, jer ima i zagrljaja koji nisu prijatni“, napominje gošća Jutarnjeg programa.

U trenucima kada nas neko grli ili kada osećamo da neko ima potrebu da nas grli, ili kad osećamo da nekoga volimo i da nas neko voli i da nekome pripadamo, luče se endorfini, dopamini, serotonin, takozvani hormoni sreće koji su toliko jaki da mogu da nam umanje čak i fizički bol.

Stručnjaci smatraju i da će deca koju su roditelji češće grlili biti inteligentnija od one koja su manje grljena. Gošća Jutarnjeg programa smatra da u tome ima logike zato što ljubav i podrška koju izražavamo i zagrljajem, između ostalog, služe kao katalizatri razvoja – i psihičkog, i fizičkog, i emocionalnog.

Tokom pandemije mnogima je upravo nedostajao fizički kontakt sa dragim ljudima i to je značajno uticalo na mnoge ljude koji su za to vreme izgubili kontakte sa drugim ljudima, izgubili samopouzdanje, pre svega starije osobe.

Zagrljaj doprinosi i našem zdravlju

Slobodno se može reći da smo zdraviji kada se češće grlimo zato što tada stičemo i samopouzdanje i sigurnost u sebe. Razvijamo optimizam, gledamo drugim očima na dan pred nama, na ljude oko sebe, povećava nam aktivnost.

„Sam taj optimizam i povećana aktivnost predstavljaju jako pozitivan efekat na čitav organizam. Zdravlje je jedno, mada ga mi iz nekih razloga delimo na fizičko, psihičko i socijalno, ali zdravlje je jedno, kao što je čovek jedna celovita osoba. Ono što utiče na naš fizički ili emocionalni aspekt, to utiče na čitavu osobu“, ističe Vuksanovićeva.

Lako se prepoznaju osobe koje nisu grljene u detinjstvu

Može se videti ko je u detinjstvu rastao pored hladne, suzdržane majke ili one koja nije bila u stanju da pokaže ljubav. To su osobe koje kada odrastu ni same često ne iskazuju ljubav, ne grle se, nemaju dodire sa drugim ljudima, nesigurne su, oprezne su, za njih je svet neprijateljsko mesto u kome se treba čuvati drugih ljudi.

„Kako ćete to primetiti? Pođite ka nekome rukom da ga zagrlite, on će da se trgne jer pre očekuje udarac nego zagrljaj. To je strah“, objašnjava psiholog.

Nažalost, postoje osobe, uglavnom su u pitanju bolesni i stari, nemoćni, kojima nedostaje zagrljaj. To su uglavnom ljudi koje je društvo malo distanciralo, a i sami su se odvojili od okruženja. Za njih je preporuka da se njihova uža, ali i šira društvena sredina angažuje.

„A možemo da zagrlimo i sebe, kao što možemo i da volimo sebe“, naglašava na kraju gostovanja u Jutarnjem programu psiholog Marija Vuksanović.