Stripoterapija – unutrašnji dijalog sa samim sobom kroz crtanje

- „Kako ste?"
- „Dobro... Što je baš čudno... Malo brinem zbog toga..."

Onda se naoblači odjednom. Zadiranje u sebe ume da bude baš takvo. Odlasci na psihoterapiju ilustratorku Anu Petrović podstakli su da te momente pretvori u autentične ilustracije koje nose posebnu atmosferu prekrivenu slojem duhovitih komentara i iscrtanih karakterističnih situacija.

„Stripoterapija je nastala vrlo spontano, kao interna šala između mene i moje psihoterapeutkinje. Taj put ume onako da bude dosta trnovit, ima i uspona i padova, pokreću se neke teške teme i kako bi nekako taj proces rasteretila i učinila ga zanimljivijim, ja sam počela te neke scene kroz koje smo prolazili da ilustrujem i trudila sam se da ilustracije dobiju određenu dozu humora. Krenula je kao interna šala između nas dve i onda me je ona podstakla da izađem u javnost, da počnem da ih objavljujem na društvenim mrežama, i tu su me komentari jako iznenadili. Najčešći komentar je bio: 'Ovo sam ja' – ljudi su sebe prepoznavali u stripovima“, kaže ilustratorka i autorka knjige Stripoterapija, Ana Petrović.

Na početku vrlo lična priča prerasla je u stripove o svima nama.

„Do mene je došla informacija da su ljudi na svoje psihoterapije donosili stripove, da su pokazivali terapeutima, da su poklanjali knjigu, i da su iz tih stripova ulazili u neke svoje, lične, dublje priče. Tako da ja nekako nisam htela da ulazim u detalje o svojim problemima nego samo da nalazim te bljeskove, te iskre iz kojih svako može da svoju priču utka“, navodi Petrovićeva.

Veoma važno joj je bilo da, kako kaže, zadrži svoju privatnost.

„Kada sam našla gde je granica šta želim, a šta ne želim da objavim o sebi bilo je dosta lakše. Oko nekih stripova sam se dvoumila, ali ti komentari su me ipak podstakli da ih objavimo“, ističe autorka knjige Stripoterapija.

Anina psihoterapeutkinja kaže da je svaki strip brojnim deljenjima na mrežama stvarao sve veće krugove podrške i razumevanja i da deluje poput oaze mentalnog zdravlja u ovom često pustom svetu.

Stripoterapija je oslobodila mnoge, odškrinula je vrata psihoterapeutskih soba i suptilno nas povukla da zavirimo i u te sobe, ali i u sebe same.