Biciklima možemo kao Skandinavci – protiv zagađenja, ali i do kondicije

Bezbednost je osnovni zahtev svih koji se kreću na pedale. Godišnje u proseku strada 50 biciklista, mnogi kažu da se ne osećaju sigurno u saobraćaju.

„Najveći problem je nedostatak biciklističke infrastrukture, to je ono što je najbitnije i što je dalo rezultate širom Evrope. To je jedna stvar, druga je i sam odnos vozača prema biciklistima jer ne smatraju bicikliste ravnopravnim učenicima u saobraćaju i otud se prema njima ne ponašaju korektno, pretiču ih blisko i to su neke stvari koje definitivno sklanjaju ljude sa ulica“, smatra Zoran Bukvić iz Udruženja „Ulica za bicikliste“.

Nadležni za bezbednost saobraćaja kažu da je krivica i na jednoj i na drugoj strani. Propisi su jasni – kada nema biciklističke staze ili trake, obavezno je kretanje uz desnu ivicu kolovoza u širini do jednog metra.

„Većina biciklista to krši, posebno bih izdvojio problem biciklističke kacige. To je nešto što, pokazalo se u svetu, odvraća ljude od korišćenja bicikla, ali mi svakako preporučujemo da se nosi bezbednosna kaciga za bicikle zato što ona znatno utiče na ishod saobraćajne nezgode u kojima učestvuju biciklisti“, kaže Mirko Koković, pomoćnik direktora Agencije za bezbednost saobraćaja.

I bez kacige, gradovi širom sveta našli su načina da zaštite bicikliste i promovišu razvoj biciklizma. Za to je mnogo razloga.

Put ka očuvanju naše planete težak je i dug, ali, već znamo, na taj put moramo krenuti biciklom.

Istraživanja kažu: ugljen-dioksida u vazduhu je deset puta više ako se putnik kreće automobilom nego biciklom. Zbog toga i mnogih drugih korisnih stvari – poput smanjenja gužve, buke, ali i zbog zdravlja ljudi, sve je više gradova koji postaju raj za bicikliste.

„Tu su visoko na lestvici Danska i Holandija. Što se tiče same bezbednosti saobraćaja, modela bezbednosti saobraćaja, tu bismo izdvojili skandinavske zemlje kao što su Švedska, Norveška, Finska. Oni zaista i formiraju svoje gradove i koncept bezbednosti saobraćaja gde štite ranjive kategorije učesnika. A svi modeli koji su primenjivi u tim zemljama mogu da se primene na naše gradove u našoj državi“, rekao je Igor Velić, inženjer saobraćaja.

Prvi korak je usvajanje Nacionalne strategije za razvoj biciklizma.