Po čemu su specifične bebe rođene tokom pandemije

Bebe rođene tokom prvog „zatvaranja“ u pandemiji koronavirusa imale su manje razvojnih prekretnica u dobi od jedne godine, u poređenju sa onim bebama koje su rođene pre pandemije, iako su možda brže puzale, pokazuju podaci nove studije. 

Oko 600.000 beba rođeno je u Britaniji, a još 60.000 u Irskoj, tokom 2020. godine, kada su ograničenja zbog kovida 19 i nošenje maski zaustavili mnoge društvene aktivnosti, uključujući muzičke događaje koji uključuju pesmice za mališane, porodične izlete i direktan kontakt sa bakama i dekama. Od početka pandemije i uvođenja fizičke distance, roditelji i psiholozi razmišljaju o uticaju koji je takva situacija ostavila na društveni razvoj beba. 

„Konkretno, zaključavanje u Irskoj je bilo veoma strogo“, rekla je dr Suzan Bern, pedijatrijski neurolog iz Irske. 

„Tokom prvih šest meseci, porodice koje su proučavali u proseku su bile u kontaktu sa samo četiri osobe van porodične zajednice, a do 12 meseci, svaka četvrta beba nije upoznala drugo dete svojih godina“, dodala je dr Bern.

Da bi istražili kako je to uticalo na njihov razvoj, Birnova i njene kolege su zamolile roditelje 309 „pandemijskih“ beba da procene njihovu sposobnost puzanja, kako i da li mogu da pokupe male predmete palcem i kažiprstom, da li izražavaju bar jednu određenu i smislenu reč; i sedam drugih razvojnih karakteristika, kada navrše 12 meseci života. Sve bebe su rođene između marta i maja 2020. godine.

Studija objavljena u časopisu Archive of Disease in Chilhood sugeriše da je blokada zbog pandemije imala mali, ali merljiv efekat na govor i komunikacione veštine beba. U poređenju sa bebama koje su rođene pre pandemije, manja je verovatnoća da će moći da izgovore jednu reč (89 odsto u odnosu na 77 procenata), da pokažu na ljude ili predmete (93 odsto prema 84), ili da umeju da mahnu na reči: „pa-pa“ (94,5 procenata prema 88 odsto).

Međutim, više njih je bilo u stanju da puzi (91 odsto prema 97,5 procenata), verovatno zato što su se više kretali po kući nego što su imali prilike da se voze u korpama i sedištima u kolima.

Dr Bern je istakla: „Mnoge od ovih beba bile su skoro konstantno kod kuće i nisu imale prilike da nekog isprate i kažu čuveno 'pa-pa'. Bebe rođene u pandemiji takođe imaju tendenciju da pokažu kada vide nove stvari koje žele, ali to se uglavnom odnosi na predmete iz okruženja, a manje na one iz spoljnog sveta.“

Naglasila je ipak da su utvrđene razlike male i da roditelji mogu mnogo toga da urade kako bi pomogli mališanima da sve nadoknade.

„Bebe su po prirodi radoznale, i vrlo je verovatno da će se sa ponovnim pojavljivanjem u društvu i izlascima, širenjem kruga ljudi koje sreću, jačati i njihove veštine društvene komunikacije“, rekla je Bernova i naglasila da bi napredak u tom smislu trebalo pažljivo ispratiti.