Čitaj mi!

Poštujte pravila ponašanja na rekama i jezerima – zašto su muškarci u većem riziku od utapanja

Utapanje predstavlja treći vodeći uzrok smrti od povreda u svetu u svim uzrasnim kategorijama. Podaci pokazuju da na kupalištima širom Srbije svake letnje sezone strada i do 150 kupača – zato policija ovih dana pojačava kontrole na rekama. Koja pravila moraju da se poštuju? Zašto su muškarci u većem riziku od utapanja?

Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, godišnje se preko 236.000 ljudi utopi ili izgubi život od posledica utapanja, a smatra se da je broj nastradalih znatno veći nego što pokazuju dostupni podaci, piše na sajtu Gradskog zavoda za javno zdravlje.

Šta raditi pre ulaska u vodu

Pre ulaska u vodu ne treba konzumirati alkohol niti bilo kakve druge psihoaktivne supstance – alkohol dovodi do smanjenog rasuđivanja, poremećaja koordinacije pokreta, poremećaja svesti, što povećava rizik od utapanja.

Takođe, u vodu ne treba ulaziti odmah nakon obroka, a najbolje bi bilo da između obroka i plivanja protekne najmanje dva sata.

Ne skakati u vodu na glavu

U vodu treba ulaziti postepeno, a pre ulaska proverite njenu dubinu.

Ne treba skakati u vodu nepoznate dubine, a ukoliko želite da skačete, prvo skočite na noge, nikako na glavu.

Ukoliko ne znate da plivate ili niste dobar plivač, u vodu nemojte ulaziti sami i bez adekvatne opreme koja će vam pomoći da se održavate na površini.

Ne precenjujte svoje mogućnosti

Izbegavajte da plivate sami i uvek plivajte u društvu starijih i iskusnijih plivača.

Uvek plivajte u obeleženim zonama koje nadgledaju spasioci.

Ne udaljavajte se previše od obale, već plivajte paralelno sa njom.

Ukoliko u toku plivanja osetite umor obavezno napravite pauzu – izađite iz vode ili se odmorite u plićaku.

Kako pozvati pomoć 

Ukoliko se nađete u nevolji – trudite se da ostanete smireni, okrenite se na leđa i plutajte, podignite ruku i signalizirajte spasiocima da vam je potrebna pomoć.

Ako vidite da se neko davi, pozovite spasioca, nemojte pokušavati sami da pomognete da ne biste i vi postali davljenik. Dodajte osobi u nevolji neku granu, šlauf, ili slično.

Imajte u vidu da postoje vodene struje za čije je savladavanje potrebna veća snaga. Ukoliko vas uhvati vodena struja ne opirite joj se i ne pokušavajte da plivate suprotno od smera njenog kretanja – ostanite mirni i plivajte niz struju, dijagonalno ka obali.

Specifičnosti otvorenih voda 

Ne zaboravite da plivanje u otvorenoj vodi nije isto što i kupanje u bazenu – informišite se o strujama, temperaturi vode, biljnom i životinjskom svetu kako ne biste dospeli u nepredviđenu i neprijatnu situaciju.

Oprez u rekama i jezerima mora biti povećan i zbog mutne vode, često neravnog dna i iznenadnih prelaza u dubinu.

Vodeći uzrok smrti dece uzrasta do pet godina 

Utapanje predstavlja vodeći uzrok smrti dece do pet godina i jedan je od vodećih uzroka smrti u svim ostalim uzrasnim grupama dece.

Dok se mala deca najčešće utapaju u veštačkim rezervoarima, poput kada i bazena, starija deca se češće utapaju u tzv. otvorenim vodama (rekama, jezerima, moru i sl.).

Decu ne treba ni u jednom trenutku ostavljati bez nadzora. 

Muškarci u većem riziku 

Muškarci su u većem riziku od utapanja, sa dva puta većom stopom smrtnosti od žena, a češće se upućuju i na bolničkom lečenje, sa težim posledicama nefatalnih utapanja.

Smatra se da je to posledica povećane izloženosti vodenim površinama i češćeg upražnjavanja rizičnih ponašanja – poput plivanja van obeleženih i nadgledanih zona, konzumiranja alkohola pre plivanja i vožnje čamcem.