Popularna psihologija – da ili ne

„U jednom domenu, popularna psihologija pruža neka obećanja, a ona se često naslanjaju na logiku želja. To je dečji način razmišljanja da volimo da dobijemo nešto, a da u to što manje uložimo. Dobar deo tih knjiga podilazi takvim dečjim željama čoveka", upozorio je psiholog i psihoanalitičar Aleksandar Kontić. 

On je u emisiji Među svetovima svet Radio Beograda 1 rekao da, s druge strane, ne postoji ništa loše u tome ukoliko nekome knjige iz te oblasti donose dobro, te da uticaj nekog štiva zavisi od osobe koja ga čita a ne samo od napisanog. 

„Popularna psihologija ne mora nužno biti loša. Ajnštajn je rekao da ako nešto ne možete da objasnite šestogodišnjem detetu, onda ni vi sami niste sigurni u to znanje koje mislite da imate. Učiniti nešto kompleksno dostupnim široj publici jeste umeće, ali ne po cenu pojednostavljivanja, naročito kada je reč o psihologiji", smatra psiholog i psihoanalitičar Aleksandar Kontić.

Naglasio je da je potrebno znati razliku između popularne i populističke psihologije.

„Populistička psihologija nudi čoveku ono što bi on želeo da čuje. Ona mu naizgled daje, a zapravo uzima. Nasuprot tome su one druge, koje su popularne zahvaljujući kompetentnim autorima, čije je znanje i iskustvo u praksi pretočeno u nešto što svako može da shvati", pojasnio je gost Noćnog programa Radio Beograda.

Na pitanje kako se odnositi prema nekoj knjizi popularne psihologije, a čiji je autor priznati predstavnik te struke, i kako da odredimo sopstvene stavove prema pročitanom, Kontić odgovara da to svako mora lično da odgonetne.

„Kada pročitamo nešto što nam se ne dopada, to ne mora da znači da to nije istina. Ako je to strano našim uverenjima i ideologiji, onda ćemo ga odbaciti i nećemo nastaviti da čitamo. Važno je biti svestan da je jedna stvar da li nam se nešto dopada ili ne, čime dolazimo do antagonizma zasnovanog na osećanju. Sasvim druga stvar je promišljanje o tome", rekao je Kontić.

On je objasnio i da pozitivna psihologija, koja se promoviše kroz popularnu, zavodi i kalupi ljude da budu okrenuti jednostavnim i instant zadovoljenjima. Naglasio je da zbog toga treba napraviti razliku između popularne i populističke psihologije.

„Često popularno koketira sa potrebom da ima što više čitalaca, pa se onda sve dotera i izbegava se ono što bi bilo neprijatno. Mislim da bi svako od nas mogao da prizna da nam najlepše stvari ipak nisu došle na tacni", zaključio je psiholog i psihoanalitičar Aleksandar Kontić.