Traži se rešenje za biogenetske izvore metana

Metan je posle ugljen-dioksida, gas koji najviše doprinosi klimatskim promenama jer snažno apsorbuje sunčevu toplotu i ima veoma jak efekat staklene bašte, mnogo jači od ugljen-dioksida. Danski naučnici testiraju dodatak ishrani za goveda koji bi mogao značajno da smanji emisiju metana do 2030. godine i tako reše najveći uticaj poljoprivrede na klimu.

Da bi se metan (CH4) prirodno razgradio, potrebno je oko 12 godina. To je mnogo brže od ugljen-dioksida (CO2), kojem je potrebno 120 godina.

Međutim, CH4 apsorbuje više toplote, čak 25 puta jače od ugljen-dioksida.

Veliki udeo emituje se u poljoprivrednoj proizvodnji. Naučnici nude rešenje kako proizvodnja sa farmi ne bi više bila pod klimatskom lupom.

Od 2007. globalna koncentracija metana ubrzano raste. Godišnja povećanja u 2020. i 2021. su najveća od kada se sistematski prati poslednjih 40 godina.

Istraživanja pokazuju da velika količina metana dolazi iz „biogenetskih izvora“, kao što su močvare i pirinčana polja, ali i sa farmi goveda, jer ovaj gas proizvode preživari.

Danski naučnici testiraju dodatak ishrani za goveda koji bi mogao značajno da smanji emisiju metana do 2030. godine i tako reše najveći uticaj poljoprivrede na klimu.

„Kravama će biti potrebno malo ovoga svakog dana i tada ćemo smanjiti emisije metana oko 25-30 odsto“, naglasio je Peter Lund, profesor Univeziteta Arhus.

Nakon godina istraživanja u ovoj oblasti, naučnici su sada dovoljno sigurni u svoje metode. Nekoliko farmera već je testiralo dodatak sa uspešnim ishodom.

„Bili smo pomalo nervozni zbog toga kako će krave reagovati na novi dodatak. Ali nema promena, sve ide kako treba“, kaže Nils Hederman, proizvođač mleka.

Na Univerzitetu Arhus u Danskoj nastavljaju istraživanja i očekuju da će do 2030. godine moći da smanje emisiju metana u poljoprivredi za ukupno 50 odsto.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.