Zbog čega kitovi i foke beže iz arktičkih područja

Vekovima su narvali, kitovi poznati i kao morski jednorozi, kao i prstenaste foke bili hrana inuitskih zajednica nastanjenih na ledenim prostranstvima Pond Inleta i ostrva Bafin, najsevernijih delova Kanade.

Sada, međutim, pripadnici eskimskih naroda Inuiti, koji su lovili i pecali u tim oblastima, mnogo pre nego što je kompanija „Hadson Bej“ otvorila svoj prvi arktički trgovački kamp 1921. godine – kažu da više ne nalaze narvale tamo gde bi trebalo da budu. Za to krive buku koja dolazi od brodova.

Istraživači su uporedili prolazak jednog ledolomca, brodova koji su sve prisutniji na Arktiku, sa podvodnim rok koncertom. Buku koja dopire sa broda može izazvati sve, od propelera do oblika trupa, pa sve do raznih mašina koje se nalaze na plovilu.

Buka može poremetiti aktivnosti koje su morskim sisarima potrebne da bi preživeli, jer im smanjuje prostor za komunikaciju. To kod ovih životinja izaziva stres i tera iz važnih staništa.

Brodova sve više, kitova i foka sve manje

Podvodna buka koja potiče od sve gušćeg brodskog saobraćaja udvostručila se na Arktiku u poslednjih šest godina. Očekuje se da će se ponovo udvostručiti tokom sledeće decenije, jer se zbog klimatske krize led topi i otvaraju se nove rute za transport.

„Inuitska zajednica na Mitimataliku, na Bafinovom ostrvu, primetila je povećanje broja brodova kao i buke koju oni stvaraju, a lovci ne uočavaju narvale na uobičajenim mestima“, kaže Lisa Koperkvaluk, predsednica Inuitskog cirkumpolarnog saveta (Inuit Circumpolar Council – ICC).

„Moraju da idu dalje da bi ih lovili, što nosi rizike, troškovi za gorivo su veći, a sve to utiče na prenos kulturnog znanja na nove generacije“, objašnjava Koperkvalukova.

Ove nedelje, udruženje koje predstavlja 180.000 Inuita na Aljasci, u Kanadi, na Grenlandu i u oblasti Čukotka u Rusiji, pozvalo je Međunarodnu pomorsku organizaciju pri Ujedinjenim nacijama da usvoji obavezne mere za smanjenje podvodne buke koju stvaraju brodovi, a za koju strahuju da utiče na morske sisare.

Iako Inuiti zavise od isporuke osnovnih proizvoda i usluga, oni žele da arktički region, koji je osetljiv na podvodnu buku, bude zaštićen od njenog uticaja, kao i od drugih vrsta zagađenja, istakla je Koperkvalukova.

Prema njenim rečima, grenlandski kitovi, beluge, prstenaste foke i narvali glavni su morski sisari od kojih zavisi inuitsko stanovništvo.

„Ako buka utiče na lov Inuita, onda je pogođen i prenos znanja. Mlađe generacije imaju manje mogućnosti da uče“, navela je Koperkvalukova.

Poznato je da podvodna buka od brodova utiče na neke vrste kitova, uključujući narvale i beluge, kao i na ribe poput arktičkog bakalara, ukazuje Arktički savet, međunarodni forumu osam arktičkih zemalja i šest arktičkih starosedelačkih grupa, uključujući Inuitski cirkumpolarni savet.

Stroža regulativa buke koja potiče od brodova 

Međunarodna pomorska organizacija pri Ujedinjenim nacijama, 2014. godine, ustanovila je smernice za smanjenje podvodne buke od komercijalnog brodarstva, a ove nedelje se razmatra da li da ih revidira na sastanku u Londonu.

Inuitsko telo želi obavezne smernice, dok Kanada predlaže radnu grupu koja bi posebno razmatrala buku.

Komitet je takođe odgovoran za uključivanje starosedelačkog znanja u svoj rad, omogućavajući inuitskim i drugim starosedelačkim zajednicama da se uključe u proces, kao i da istražuju načine za bolje prihvatanje smernica.

Inuitske grupe i druge nevladine organizacije kažu da dobrovoljna priroda smernica znači da je postignut mali napredak u smanjenju podvodne buke.

U međuvremenu, buka koja potiče od morskog transporta i dalje se udvostručuje približno svake decenije, neproporcionalno utičući na Arktičko i Norveško more.

Arktik je posebno ugrožen zbog načina na koji se zvuk širi na velike udaljenosti, raznih uticaja na morska bića i zbog posledica koje sve to ostavlja na život zajednice Inuita.