Davos: Svetski BDP u direktnoj vezi sa stanjem prirode, ekonomiju upravo čuvaju njene usluge

Prema podacima Svetskog ekonomskog foruma, više od 50  svetskog BDP-a, odnosno 44 biliona dolara je zavisno od prirode i njenih usluga. Gubitkom biodiverziteta gubi se i ekonomska korist koju nam pruža priroda i ugrožava se naš opstanak na Zemlji. Korporativne i finansijske institucije imaju ključnu ulogu u zaustavljanju ugrožavanja prirode, ali mnoge kompanije i investitori ne razumeju koliko na to utiče njihovo poslovanje.

„Filter biodiverziteta, odnosno procena rizika jeste besplatni onlajn alat koji je namenjen kompanijama sa ciljem da mogu da izvrše procenu svog negativnih uticaja na biodiverzitet, ali oni dobijaju i konkretne preporuke i mere kakve aktivnosti treba da preduzmu da bi svoj negativni uticaj smanjili, pa čak i kakve je investicije potrebno uložiti da bi uticaj kompanija na biodiverzitet bio povoljniji nego što je sada", kaže Uroš Delić iz Svetskog fonda za prirodu.

U poslednjih 50 godina godina broj jedinki divljih vrsta je smanjen za čak 70 procenata.

„Na ugrožavanje biodiverziteta širom sveta najviše utiču kompanije koje se bave crpljenjem prirodnih resursa, sečom šuma i rudarenjem, proizvodnjom nafte i drugih derivata. Najveće svetske kompanije su se obavezale da će do 2030. svi da daju izveštaj o svom uticaju na biodiverzitet", dodao je Delić.

Crvena lista ugroženih vrsta koju izrađuje Međunarodna unija za zaštitu prirode, pokazuje da se čak milion vrsta u svetu nalazi pred rizikom od izumiranja.

„Ugrožavanje biodiverziteta pokazuje negativni trend. Već decenijama gubimo biljne i životinjske vrste i staništa, šume... Ugrožavanje svetskog mora drastično zagađenje plastikom prisutno je u velikoj meri. Ono što daje nadu su istraživanja organizacije IUCN, koja pokazuju da možemo da sprečimo ugrožavanje", rekla je Milica Radanović biolog, ispred Međunarodne unija za zaštitu prirode.

U decembru 2022. na samitu UN o biodiverzitetu u Montrealu usvojen je sporazum sa ciljevima da će se do 2030. zaštititi trećina svetskog kopna i mora, kao i da se 30 procenata degradiranih ekosistema efikasno oporavi. Za to će se godišnje izdvajati 200 milijardi dolara.