Eukaliptus ne mora u saksiju, može i u baštu

Ovo je eukaliptus i moje omiljeno drvo u dvorištu. Zimzelen je sa zelenkasto-plavičasto-srebrnim listovima, blagog mirisa i divnog jakog zvuka na vetru. Brzo raste, ali ne trpi nisku temperaturu.

Kada sam ga pre tri godine posadila, bio je nešto niži od jednog metra i svake zime sam ga štitila agrilnom folijom.

Poreklom je iz Australije, ali raste u mnogim delovima sveta. Kod nas, osim u saksiji i ovog mog kojeg pokušavam da sačuvam i izvedem u stablo, raste i u dvorištu Merime Glavinić.

„Jedna vrsta koja se pokazala u našim uslovima otpornim na naše niske zimske temperature jeste eukaliptus guni. Jedan takav primerak je u mom dvorištu koji uspešno raste evo već petu godinu. Ukoliko se odlučite da posadite eukaliptus u svom dvorištu bitno je da odaberete sunčano mesto koje je ušuškano, da je to najtopliji deo u dvorištu i da ga posadite rano u proleće da bi se do zime biljka razvila, ukorenila i lakše prebrodila zimu“, objašnjava Merima.

Postoji više od 400 vrsta eukaliptusa, a jedan od najlepših je dugin eukaliptus jer, dok mu se kora ljušti, dobija različite boje.

„Ono što je karakteristično za eukaliptus je njegova kora. Kada je sadnica mlada kora mu je glatka, sa starošću puca i ljušti se u trake, to je isto dekorativno i specifično samo za njih“, navodi Merima.

Ovaj moj, guni, ima oko tri metra, napravila sam ovu konstrukciju od štapova da bih mogla što čvršće i bolje da ga uvijem.

Prvih godina, ističe Merima, bitna je zaštita agril folijom, jutanim džakom ili na neki drugi način.

„Ukoliko su zime blage sa malo snega, malo vlage, potrebno je u najtoplijem delu dana zaliti sadnicu, jer eukaliptusi vole vodu. Bitno je i te prve godine zalivati redovno, jer biljka je tad u fazi rasta i ukorenjavanja. Kada prođu opasnosti od mrazeva tada skidamo foliju. Ukoliko se desi da su oštećeni listovi ili grane, orezivanjem se sve to sredi, uklonite sve i on se brzo obnavlja. Vrlo je jaka biljka, jednostavna za gajenje, otporna na bolesti, otporna na štetočine“, istakla je Merima.

Eukaliptusu u saksiji tesno

Iako je Merima u isto vreme kupila dve sadnice, jedan eukaliptus razvijao se mnogo brže.

„Ovde imamo još jednu sadnicu koja izgleda mlađe i manje. U istom trenutku sam kupila dve sadnice, jednu sam odmah posadila u baštu, a drugu u saksiju i unela sam ga u garažu. Kad je došlo proleće i kad sam odvila foliju ovog u bašti, on je prezimio, iznenadila sam se bio je fenomenalan. Gajenje u saksiji ipak ograničava rast biljke. Kada sam ga prebacila iz saksije u baštu to je bio jako brzi rast, nisam ga orezivala ima retku, veliku krošnju. Iako je mali, njegova kora je počela da se ljusti što pokazuje da je iste starosti kao i drugi primerak“, ispričala je Merima.

Eukaliptusi u svom prirodnom staništu narastu do 80 metara, u drugim delovima sveta dostignu polovinu te visine. Orezivanjem možemo to kontrolisati.

Ukoliko ostavite jednu glavnu granu i orezujete samo bočne imaćete formu stabla. Ukoliko želite da vam biljka bude samo grm, onda je potrebno glavnu granu orezati do same osnove da bi niklo više izdanaka i da bi se formirao grm.

Orezane grane možemo iskoristiti za dekoraciju stola, enterijera, pravljenje buketa, lepo izgleda u kombinaciji sa drugim cvećem, buketima daje lepršavost, donosi svežinu i radost.

Eukaliptusi se gaje i kao saksijske biljke. Uslovi su isti kao i u bašti – potrebno je obezbediti dovoljno vode, a kao dohranu dodajemo kiseli treset. Preko leta se saksija drži napolju, a zimi u prostoriji gde nije mnogo toplo i tad treba smanjiti zalivanje.