Čitaj mi!

Ajkule čekićare – koju prednost im daje čekić

U okeanima sveta pliva devet različitih vrsta ajkula.Razlikuju se i po veličini i po obliku glave. Neke imaju veoma široke glave u odnosu na svoje telo. Tu spadaju ajkule sa glavom u obliku čekića.

Ajkule čekićare uglavnom žive u toplijim morima i okeanima duž linija obala, kao i na kontinentalnim pragovima.Najčešće se naseljavaju duž ostrva Malpelo u Kolumbiji, kod Galapagoskih ostrva, blizu Molokaija na Havajima i duž obala južne i istočne Afrike. Uglavnom plivaju u jatima tokom dana, a u noćnim uslovima su samostalni lovci.

Ajkule čekićare imaju neobičan izgled. Izgledaju kao da im je neko zgrabio lobanju za očne duplje i ispružio glavu u stranu, dok im ostatak tela liči na telo normalne ajkule.

Sigurno je da postoje prednosti koje ajkulama ćekićarama olakšavaju način života u vodi.

Naučnici smatraju da ajkule sa glavama u obliku čekića imaju tri glavne prednosti.

Prvi ima veze sa vidom. Ajkule čekićare imaju posebne organe čula, zvane Lorenzinijeve ampule, razbacane na donjoj strani njihovog čekića. Ovi organi nalik porama mogu otkriti elektricitet.

Pore se u osnovi ponašaju kao detektor metala, otkrivajući i locirajući plen zakopan pod peskom na dnu okeana.

I obične ajkule imaju ove senzorne organe, ali čekićare imaju mnogo više tih pora. Što su ovi čulni organi udaljeniji na ispruženoj glavi čekića, to su precizniji u određivanju lokacije hrane.

Naučnici misle da čekić pomaže ajkulama da se brže okreću dok plivaju.

Porodično stablo ajkula čekićara

Proučavanje fosila ajkula čekićara svodi se na proučavanje njihovih zuba,jer tela ajkula nemaju kosti, već hrskavicu.

Hrskavica se razgrađuje mnogo brže nego zubi ili kosti, tako da se retko fosiliziraju. A fosili zuba nam ne govore ništa o evoluciji lobanja ajkula čekićara.

Pošto nema fosilnih ostataka, naučnici su koristili DNK genetski materijal uzet iz ćelija ajkula.

Rezultati uopšte nisu bili ono što smo očekivali. Starije vrste su imale proporcionalno veće čekiće, a mlađe vrste su imale manje čekiće.

Ponekad se životinja može roditi sa genetskim defektom koji može biti koristan za njen opstanak. Sve dok se abnormalnost može preživeti i životinja može da se pari, ta osobina se može preneti. Mislimo da se upravo to dogodilo sa ajkulama čekićima.