Može kad se hoće, Pančevo i Topola od otpada dobijaju kompost

Umesto što otpad od hrane i ostali biorazgradivi otpad završava na deponijama, pretvara se u metan i uzrokuje požare i zagađenje, mogao bi da se iskoristi za dobijanje energije i kompostiranje.

„U Stokholmu vozimo automobile i imamo 330 autobusa koji koriste biogas dobijen od otpada od hrane, zelenog otpada i mulja iz postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda“, kaže Ida Rojtersvard iz ambasade Švedske u Srbiji.

Trećina od proizvedene hrane u Srbiji završi kao otpad, a skoro sve to završi na deponiji.

„Potrebna je edukacija, potreban je zakonski okvir ali inspekcijski nadzor da se taj otpad pre svega razdvaja od komunalnog otpada na prvom mestu i na drugom mestu da se predaje ovlašćenim operaterima na adekvatan tretman“, objašnjava Maša Šašić iz GIZ-a.

Priznanja za Lidere u inovacijama za efikasnije upravljanje bio-otpadom dobili su javno komunalna preduzeća u Pančevu i Topoli za sistem kompostiranja otpada.

„Od otpada koji smo sakupili iz domaćinstava i ugostitelja napravili smo kompost koji je podeljen i domaćinstvima koja su učestvovala u projektu i cvećarama od kojih smo preuzimali cveće za sadnju pogradu“, navodi autorka projekta „Mi biramo kompost“ Katarina Dražević iz JKP Topola.

„U perspektivi je da kompostiranje omogući građanima umanjenje računa što znači da će oni iskoristiti kompostere za rasterećenje osnovne kante koja će biti osnov za izdavanje računa“, kaže Uroš Dražević iz JKP Higijena Pančevo.

Regionalni centar Duboko Užice nagrađen je za Edukativni centar za upravljanje komunalnim otpadom, Mlekara „Petrov“ za proizvodnju i korišćenje bio-peleta od granja iz vinograda, „Agrose“ iz Mladenovca za proizvodnju ulja od koštica šipka, „Bioidea“ za pravljenje sapuna od jestivog otpadnog ulja, „Hyperether“ iz Novog Sada za mobilnu aplikaciju, koja doprinosi smanjenju otpada od hrane.

„Ono što smo zaista pokazali jeste da je primenom principa cirkularne ekonomije u Srbiji zaista moguće kreirati novo tržište proizvoda i pokrenuti i lokalne ekonomije i rešiti jedan ozbiljan problem kao što je pitanje upravljanja otpadom“, ističe vođa tima za životnu sredinu i klimatske promene UNDP, Miroslav Tadić.

Inovacije za čiju je realizaciju Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju obezbedila 500.000 dolara, doprineće, kako je izračunato, smanjenju emisija 40.000 tona ugljen-dioksida, što je količina koju apsorbuje 11.000 stabala drveća.