Čitaj mi!

Vižljasti i crvenih krila kojima ne lete – Pančićev skakavac je svetski raritet sa Tare

Pančićeva omorika je najčuveniji stanovnik Tare. Preživela je ledeno doba i sačuvala odlike dalekih predaka iz tercijara. Njen pandan, u životinjskom svetu je Pančićev skakavac, ali za njega tek retki znaju. Svetski je raritet i nema ga nigde osim na Tari.

U njihovom genetskom zapisu krije se tajna stara milionima godina. Toliko su se dugo generacije ovih skakavaca smenjivale na Tari, a posle svih katastrofa i klimatskih izazova, tokom kojih su izumrli njihovi ostali srodnici. Tara je jedino mesto u svetu gde se može pronaći ova retka i ugrožena životinjska vrsta. 

„To je jedan od endemita, endemična vrsta, koja je možda i najznačajnija u Srbiji i jedna od interesantnijih u Evropi. Mužjak je vižljast, ima tu karakterističnu koničnu glavu, antene su plavičaste. Ženke su potpuno drugačije forme, masivnije, i ono što je interesantno, to ima nekakve veze sa njihovom komunikacijom, krila su im redukovana, crvene boje i ne služe letenju", objašnjava Ivo Karaman, profesor na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu.

Opis nove vrste skakavca, Josif Pančić je dao u Beču 1882. godine. Pronašao ga je godinu ranije, u okolini Mokre gore, a kasniji pokušaji da se ova vrsta locira bili su bezuspešni, sve do šezdesetih godina prošlog veka, kada je utvrđeno da ih ima na Kaluđerskim Barama, na Tari.

„Ono što daje karakteristike Tari, odnosno čemu Tara duguje bogatstvo svoje flore i faune, jesu ti kanjoni i klisure koji su ispresecali krečnjački masiv, i upravo se u tim kanjonima i klisurama očuvala specifična mikroklima, odnosno mnoge vrste su našle tu sklonište od promena vremenskih prilika tokom miliona godina koji su iza nas", rekao je Ranko Milanović iz Nacionalnog parka Tara.

Populacije ovih skakavaca su uglavnom malobrojne, ranjive i pod stalnim su nadzorom zaštitara Nacionalnog parka, koji godinama sarađuju i sa Departmanom za biologiju novosadskog Prirodno-matematičkog fakulteta.

Današnji potomci ove prastare familije žive u okviru reliktnih vlažnih šuma crnog bora i crnjuše srednjeg toka reke Drine, na vrlo uskom prostoru: javljaju se mozaično na oko 10 kvadratnih kilometara.

Među četiri izuzetno retke biljne i životinjske vrste kojima je Srbija dom, dve su na Tari –Pančićeva omorika i Pančićev skakavac, i kada se shvati šta ih je tu zaklonilo i sačuvalo, onda su jasne i granice i odgovornost koje čovek pred sebom mora postaviti, da bi prirodi bio prijatelj.